СРЂ

— 439 —

Ра da sazna puk što ondje piše, (I što ne ću, prostite, da čitam) A ono bi dijem pohrlio I^ubit rane mrtvome Cesaru I u svetu u negovu krvcu Umakati ubručiće svoje I mo]akat jeda mu daruju I vlas ciglu od nega za spomen I na smrti bi je pomenuo Oporukom, bi je preručio Kano skupu ostavštinu djeci. 4-i Građanin. Mi hoćemo cuti oporuku. Oporuku čitaj, Markanton'je! Svi. Oporuku! Oporuku ončas! Ćesarovu oporuku čujmo! Antonije. Strpite se, prijateji mili, Ali ja je ne smijem pročitat, Jer prilika nije da doznate, Koliko je ćutio vas Cesar: N'jeste pani, n'jeste stanci kami, No ste ludi, i, kakono Judi, Cesarovu čuste 1' oporuku, Hoće vaske usplamtjeti plamom, Hoće vaske pomamiti mamom. Ne bi dobro bilo da saznate, E ste vi mu baštinici glavom, Jer da znate, o! što bi s' izleglo? 4-i Građanin. Oporuku proštij, ču 1' Anton'je! Mi hoćemo oporuku čuti, Cesarovu oporuku! Antonije. Da nu! Hoćete li malo se ustrpjet? Hoćete li časkom pričekati? Viđu da se naglo prem zaletih, Kada stadoh da vam o tom zborim. Sad je strah me, da ne činim krivo A baš onim čestitim judima, Čiji noži probiše Ćesara.