СРЂ

— 485 —

Gle! ja ronim u prozore ove, Kroza koje odleće tvoj život, Zalud inelem mojih b'jednih oči. 0 neka je kleta ona ruka, Sto je ove jazove razdrla! 1 neka je kleto ono srce, Sto imade srca ucinit ih! I neka je kleta ona krvca, Sto je ovu istočila krvcu! Neka onu mrsku, crnu dušu, Te je naske u crno zavila Tvojom smrću, kruća sudba stigne, No što ja bih požejeti mogia hiuticama, paucim, puhacam I otrovnoj gamadi, te plazi! Steče l'ikad od srca poroda, Neka bude čuđo-grdobija,') Nek ugleda sv'jetlo pro vremena, Nek užasna, neprirodna slika Vlaštu majku u napunu nade Na svoj prizor ustravi grozotom; I to d'jete baštinikom bilo Hude sreće roditeja svoga! Stece 1' ikad sebi zarucnicu, Nu nek tada gori jadi snagju Kroz hegovu samrt, no su mene Mojim mladim suprugom i tobom! A vi sada idite u Cetse I nosite ovaj sveti teret, Što g' u Svetom Pavlu prihvatiste, 2 ) Da ga tamo u grob sahranite; I kad god vas umori to breme, Počinite, a ja ću da kukam Nad Ješinom od Henrika kraja. [Nosioci dižu truplo i upućuju se. — U to ulazi Gloster], ') Da li verwahrlost može služiti za inglesku riječ prodigious (cudo od stvorena), dvoumim. — Ruskoni prevodi to: spaventoso, sto odgovara smislu. ') Ovoga stiha u Ruskonija nema.