СРЂ

— 565 —

и осјећала, то дијете једнога лупежа и једне крадљивице, та дроњавица — док су отац и мајка нагнути пад чашама спремали неки нов лоповлук — она је осјећала, много искренија и у срцу и на устима, сву радост, коју су осјећале лијепе госпође бацајући расцвјетано цвијеће. Скоро ће се вратити у какав смрдљив, мрачан кућерак, гдје се рђаво спава, док се пијапи отац и мајка свађају. Али не мари, имаће бар, мала несретница, илузију да је била сретна као толике дивне госпође. Ја мислим, да је и сама судбина из сажаљења учинила, те је ову дивљу ружу, још у пупољку, с дугачком, бодљикавом дршком, испустила у блато нека невјешта рука ... Цревела с францускова М. Тешићева, & МУДРЕ ИЗРЕКЕ. х. 1. Поуке мудрине, које се добијају у својој породици, не заборављају се никад, јер ту има већи удио срце него разум. Г. Деспоа. 2. Честитост је као одјек, који одговара вазда а не доходи никад. Италијанска изрека. 3. Живимо тако да при нашој смрти буду плакат и гробари. Марк Твем. 4. Жалост стоји тик до радости. Шатобриам. 5. Сви људи дођу до крепости кроз несрећу. Исти. 6. Колико год нас биједили због таштине, каткад нам је нужно, да буде призната наша вриједност. Вовнарг.