СРЂ

— 698 —

JIomob . Откатај бољи од Угадаја? Шта ви . .. (Смије се). Откатај бољи од Угадаја! Наталија Стјепановна. Наравно, бољи! Откатај је додуше још млад, но по изгледу и по ходу нема га бољега ни у Волчањецкога! Ломов. Дозволите, Наталијо Стјепановна, но ви заборављате да је он еипљив, а сипљиво је псето вазда несигурпо. Наталија Стјепановна. Сипљив? Први пут чујем. Ломов. Увјеравам вас. Дбња му је чељуст краћа од горње. Наталија Стјепановна. А ви сте мјерили? Ломов. Мјерио сам. До потјере он вриједи, али за јуриша једва ... Наталија Стјепановна. Прво, наш Откатај је добре пасмине, он је син Запрјагаја и Стамеске, а вашему се просто и не зна пасмина. Потом је стар и ружан као мрцина. Ломов. Стар, а ја за њега не бих узео пет ваших Откатаја! Зар је могуће? Угадај је псето, а Откатај — зар се и сравњивати може? Таких, као што је ваш Откатај, у свакога псетара — колико хоћете. Четвертња — дивна цијена! Наталија Стјепановна. У вама, Иване Васиљевићу, сједи данас некакав враг противурјечја. То измишљања, то ливадице ваше, то Угадај бољи од Откатаја. Не волим ја, кад човјек не говори оно, што мисли. Ви врло добро знате, да је Откатај сто пута бољи од вашега тога глупога Угадаја. Зашто говорити противно? Ломов. Ја видим, Наталијо Стјепановна, да ме држите или за слијепца, или за будалу. Разумите, да је ваш Откатај сипљив. Наталија Стјепановна. Није истина! Ломов. Сипљив! Наталија Стјепановна (виче). Није истина! Ломов. Што вичете, госпођице? Наталија Стјепановна. Зашто говорите будалаштине?! То је несносно! Вашега Угадаја треба убити, а ви га сравњујете с Откатајем. Ломов. Извините, ја не могу продужити препирку. У мене је лупање срца.