СРЂ

— 751 —

Ivo. Samo nemoj zaboravit naški. Kate. E da! Kako ne! A najdraže mi je naški. Ivo. Pa va|a naučit i ćirilicu. Znaš što ti hoću rijet? Kate. Ha, ha, ha! Umijem nešto, ma se ometam. Antun. Kate, pođi, pogledaj majku. Kate. Idem, idem. Klanam vam se. Ja vas smetam. Ivo. Cekaj, čekaj! Ne smetaš, dušo; nego si me dapace razabrala iza predike ćaćine. Kate. Pa i vama ćaće predika? Ivo. A što si mislila, da on nema drugijeh ustrpjenijeh slušalaca nego tebe'? Je li? Antun. Kate, liajde na pos6! Ivo. I tebi, Antune, smeta da mala žuberi!?.. Kate. Sluga vam sam. Ivo. S bogom, dušo!

Pojava VIII. Ivo i Antun. Ivo. Znaš, Antune, da ti je ova mala Jepalina. Antun. Boje nego da je gruba 1 ). Ivo. A koliko joj je godišta? Antun. Osamnaest. Ivo. Eli, vaja da se veće misliš za prćiju. Antun. Još joj pelene smrde. Ivo. Dakle da ti se namjeri mladić dobre kuće, ti je ne bi do? Antun. Ne popijevaj; гекб sam ti, da je još dijete. Ivo. Reci i ti kako žene: Još se za nu nije ni rodio! Antun. Malo mane. Ivo. Ma šalu na stranu. Ti je ne bi do za skladna i poštena mladića? Antun. Kako za koga? lvo. Pero Mali Nikov ne bi ti bio ugodan?

') Gruba je u Dubrovniku ružna.