СРЂ

— 768 —

У С У Д У. — А. П. Чехов. У окружном граду Н-ском, у државној загаситој згради, гдје редом засједају окружна управа, примиритељни суд, сеоско, порезно, војничко и многа друга вијећа, натуштеног јесењег дана расправљало је привремено своје послове одјељење окружнога суда. За споменуту загаситу зграду љутито је рекао један мјесни администратор: — Ту је и јустиција 1 ), ту је и полиција, ту је и милиција 4 ) — управо завод племенитих дјевојака. Сигурно према пословици: гдје много маја преслана је чорба, та је зграда поражавала и убијала свјежа, неслужбена човјека својим жалосним, као касарна обликом, старошћу, и без икакве удобности, како с поља тако и изнутра. Чак и у највруће прољетне дане она изгледа врло тамна, а свијетлих, мјесечином обасјаних ноћи, кад су дрвеће и кућице увијене у непрекидну сјену, у дубоком тихом сну, она сама некако незгодно и неукусно убија љепоту слике онога краја, квари опћу хармонију и не спава, те се не може ни одвојити од жалосних успомена на прошле, неопроштене гријехе. Унутра је све неуредно и одвратно. Необично је видјети, како се сви ти красни прокурори, чланови, начеоници, који код своје куће праве дјетињарије, лако измире с-брујањем вентилација, непријатним задахом од дима свјетиљке и прљавим, мокрим зидовима. Сједница окружног суда отпочела је пред десет сахати. Расправљању се приступило без отезања, с примјетним журењем. Ствари су ишле једна за другом и свршавале се брзо, као „литургија без појаца" 3 ), тако, да нико није могао саставити себи потпуну, прегледну слику све те шарене, ускомешане, као поплавна вода, масе лица, покрета, ријечи, несрећа, правде, лажи . . . За два се часа много урадило: двојицу осудише на заклетву, једноме одузеше повластице и осудише на затвор, једног оправдаше, једну парницу одложише . . . Тачно у два сахата објави предсједник расправу, „по кривици сељака Николаја Харламова у убијству своје жене". Суд је био онај исти, који и на прећашњој парници, само је мјесто браниоца заузела нова личност — млад, без браде судијски кандидат у капуту са свијетлим пуцетима. — Уведите оптуженика! нареди предсједник. Али је оптуженик, раније доведен, већ ишао својој клупи. Био је повисок, плећат мужик, од 55 година, сасвим ћелав,

') Правда, суд. ') Војничка власт. 3 ) Као код римокатолика.