СРЂ

ЈЕДАН СРПСКИ ЉЕТОПИС ПИСАН У ДУБРОВНИКУ. — Пстар М. Колендић. Многи манастири православних и католичких Срба поносе се тим, што су међу својим члановима имали по гдјекојега калуђера „богата гријеховима, а сирака добрим дјелима", који би побиљежио њеке у историји знатније догађаје, па и ако не увијек баш „од созданија мира". Тако настадоше наши љетописи, у своје доба, поред црквених књига, једина лектира образованих Срба. А да су таки љетописи из других крајева Српства допирали и до Дубровника, доказује нам историк Лукаревић, који изричито спомиње, да је њих употријебио као извор у својој историји'). Друго је питање, је ли ко у Дубровнику писао таке хронике. Сама чињеница, да имамо латинских и италијанских љетописа, писаних у Дубровнику, достатна је, да поткријепи мишљење, е ће их бити и у народњем језику. Вријеме ће их, без сумње, много изнијети из таме на видјело, а ја сам међутим, захвалећи срећну случају и предусретљивости часнога 0. А. Бачића, у стању изнијети овдје једну хронику, писану у Дубровнику брзопинком ћириловицом, бива оним обличјем Ћирилових писмена, што га њеки протектовани „научници" окрстише бесмисленим именом „босанчица". Ево тих драгоцјених биљежака у цјелини: Њка Cf зна када се п(оче Д8)вроккникк грлдити w грддд Цаптлтл нл. jfKr. 626. годицјд Христокл. Њкл се зна клда се донесе глака w ск(е)тога Вллси 8 Д8кркникк на . Ч1в . 1013. лиета Христока. Нека се зна када се пче скета Госпоћа сидати 8 Д$кроник8 по «днол\8 крал8 и кралнци w инкглитере и сида се .л . годшџа и коста . n~. тис8ћа на . ч~р~£Г. 1160. Нека се зна како даркока царк бтиепанк Д8крокник8 градк G tohk на . ч~т~л~г~. 1833. лиета Христока. Нека се зна како Ј>глеша деспота и крата л\8 Б8кашина киеше коие на риеци <Uарицн днел\к 8 иетакк на . ч~т~3~а. 1361. лиета. Нека се зна како нл\а Д8крккникк ратк с Николол\11 Ж8панол\ћ на . ч"то. 1370. лиета.

') Oopioso ristretto do gli annali di Ravsa, Млеци 1605. (Дубровник 1790.); стр. 37. (62.): ,,Si leggo nelle Chroniclie di Seruia", стр. 38. (63.): „scriuono le Croniclie di Seruia" и иначв.