СРЂ

— 780

Те се биљешке налазе на првој страни пошљедњег листа') онога ћириловскога лекционарија у доминиканском манастиру у Дубровнику, о коме је још Ћерва казао, да је написан »illvrica lingua et serviano charactere«, те да »jam erat codex iste in Coenobio ad usuni fratris Theophili Ragusini anno 1582, sed longe antiquior est«' J ). Ha другој страни налази се овај запис, писан другом руком: ликро 3 ) л\ис.\ле ди падј»ке фрдтрс. hjk\vku' ди рлг$жа ди слнти . ди'л\иникш 4 ). Први, који је овај љетопис употријебио, у колико сам дослије опазио, био је чувени пјесник Игњат Ђорђић. Он, који је латиницу сматрао „tudjiem' slovima" а ћириловицу „словинским" писменима, преписао је ову хронику латиницом, а испред јој ставио ову биљешку: »In un Libro Serviano dove vi sono 1' epile, e li Uangeli che si leggono p t~to Г anno in serviano Dopo poi pur in serviano si legge cosi« 5 ).

') Сад je тај лист засебице под привременим бр. 39. ') Ћервин автограф „Chirographoteca Coenobii S. Dominici de Ragusio Ordinis Praedicatorum sive Codices M S. qui in Bibliotheca ejusdem Coenobii asservantur descripti, per materias digesti, variisque animadversionibus illustrati a F. S. M. C. R. O. P. 1751." стр. 57., бр. XIII. у библиот. домин. манастира у Дубр. Упореди и Starine (1896), XXVIII., стр. 4. 3 ) Измећу ријечи днкр« и л\исдл! одрто је, али ја сам ипак мишљења, да ту није било ништа написано. Проф. П. А. Сирку (Краткт отчетг о занлтглхг за границеп, стр. 15.) приопћио је само тај запис из ове књиге и то погрјешно: Либар(ћ римскаго м)исала ди падре fpaTpe. iaKu>6w ди рагбжа ди санти/ доMHHHKW. *) У Дубровнику имамо и иначе италијанских записа писаних ћириловицом. Тако је њеко једноме рукопису Гундулићева „Османа", што је био својина породице Пуцића (Ех Libris Luciani Nic: de Pozza), a сад je у г. A. Фабриса, надодао три листа, па на њих исписао њеколико стихова из Палмотићеве „Данице" и ову биљешку: HTH (?) НЕ(Д шлфнн ИТЕКОНЛЦ «T|io MfTSn HH ЛСЛХНД «Д«Л\»)(НН јл\|м «тс«гл д' ЈСШ. Читамо ли сваки редак натраг, добићемо њеколико италијанских ријечи без свезе: „Infame de Binti(?) Zanobetti putella orto incommodo di casa in mese d'agosto 1731.". 5 ) Рукопис „Annotazioni bibliografiche per servir all' Istoria litteraria di Ragusa, di cui molte ricavate dai scritti del ab: Ignazio Giorgi" у библ. Мале Браће, под бр. 300, стр. 185-6. Отуда је италијанску биљешку и прву о зидању Дубровника преписао руски научник В. Макушев (Изсл'Ђдоватл, стр. 1-2.).