СРЂ

— 791

Namrštio i nabrasko čelo, Kako da si uput zabravio U tvoj mozak koji strašan zamet. Ako li me Jubiš, očituj mi Svoju mis6. Jago. O moj vojevodo, Ta Yi znate da ja Vaske Jubim! Otelo. Držim i ja, a pokle te poznam, Da si sama jubav i poštene, Zato ovo sustajane tvoje Još mi većeg ulijeva straha; Jerbo to su obične stupice U pr'jevarna i nevjerna hu}e, Dok su opet u čestite duše Tajni migi, što iz srca prodru, A ne može čustvo ih podušit.') Jago. Za Kasija — mog6 bih se zaklet, Ja cijenim da je pošten čoek. Otelo. C'jenim i ja. Jago. A bilo bi pravo, Da su ludi što im lice kaže. Jal' bi rada, e oni te n'jesu, Ni po licu ne budu pošteni. Otelo. Za cijelo, pravedno bi bilo, Da su }udi što im lice kaže. Jago. E, pa onda mislim, da je Kas'je Pošten боек. а ) Otelo. Ne, tu ima više; Već te molim, ti jezikuj sa mnom, Kako misliš, kako razabireš, I svojemu naj goremu mn'jenu Ti nadjeni i naj goru riječ.

') That passion cannot rule (rule za suppress) = što čustvo ne može uzdržat. To je u Nijemca: im Zorn des Edelmvts, a u Talijanca: a cui la verita fa violenza. ') Talijanac je ovdje sklopotao krupnu pogrešku: e allora crederei Cassio un uomo d' onoro — Viđi Nijemca: Nun wohl, so halte ich Cassio dann fiir ehrlich.