СРЂ

— 838 —

— Али шта ли је то угледао тај мртви сокб у тој пустињи без краја, мјере и основе?. . Зашто и други исто тако као и он, умирући на исти начин, муте своју душу са жељама да лете у небо? Шта виде они тамо горе? Ах, да ми се подићи ма и за кратко вријеме, да сазнама шта је то. Како рече, тако и учини. Сави се у клупко, одскочи у ваздух и као каква витка шипка задрхта блијештећи на сунцу. Онај који је рођен да пузе, не може летјети! . . Она то бијаше заборавила, те на ново паде на оштро камење, али то је није бољело, и она се почне смијати: — Ето у чему се састоји та красота, летјети у небо и неуспјех и то је — све! . . О ти смијешна птицо! . . Не познавајући земљу, њој је она досадна и хоће да лети далеко тамо у небо, да тражи живот у тој огњеној пустињи. Тамо је све празно. Истина, тамо има много свјетлости, али нема хране ни за мрву, нити икаква ослонца за једно биће с тијелом. Зашто дакле толики понос? Зашто пребацивања? Ваљда зато да сакрију лудило својих жеља и своју неспособност према свему што се тиче живота? . . О, луде птице! .... Не ћете ме више варати својим бесједама. Ја сада све знам и сама. Ја сам видјела небо . . . , летјела сам, промјерила сам, падох; али то ме није подстрекло да и на даље желим лет у небо, на против, ја вјерујем сада у саму себе јаче но игда. Некоји, који не могу вољети земљу, живе од илузија ... ја знам само за истину. И ја не вјерујем више у њихов позив. Ја живим за земљу и ни за што друго. И поносна сама собом откотрља се на једну стијену. Море гораше живом свјетлошћи а валови се страховито дизаху и грмљаху о обале. У њиховој лавовској рици одјекиваше пјесма поносне птице; стијење дрхташе од рике и небеса се напунише буром гласова суморних и грозних. Пјевајмо: Слава заносу јунаштва и храбрости! Лудило храбрости ето, то је смисао живота! Ох, храбри соколе! Ти проли своју крв у борби с непријатељем Али ће доћи вријеме, када ће твоје капље крви, свијетле као варнице, освијетлити тмине живота; оне ће ожарити много срца препороћеннх и пуних махните жеђи за слободом, за свјетлости! ...