СРЂ

- 844

Kate. Ne, ja sam čula onomadne, kad su se u nas na posjedu razgovarali, da su govorili o narodu slovmskomu u Dubrovniku. Pero. P] da! To ti je sve isto. Ma se vaja otresti tijeh babuština. Mi smo Srbi i ništa drugo. A Dubrovnik bio je i bitisao. Kate. A reci mi pravo, bi li me ti uzeo, da sam prava Hrvatica? Pero. Bih, da si i Arnautka. Kate. A ja tebe, da si i Ciganin. Pero. Dakle nas ništa ne može omrazit? Kate. Ništa, ništa! Pero. Jesi li ti tvrda u toj odluei? Kate. Ja nikoga nego tebe. Pero. Daj mi ruku; i vjera! vjera, kojom maknut ne ćemo nigda! Kate. Budi tako i nikako drugačije. (uzimlu se za. ruku i idu; opet mužikaj. Pojava IX. Jele i Ivo (ulaze). Ivo. Eno Vam ih u Vlahovu kabinetu. Jele. Vidjela sam ih i ja poć. Ivo. Jeda li se što izleže! Jele. Ma, dragi dokture, ja bih rekla, da Antun gore čini što se opire, kad su djeca zadovojna. Ivo. E ma ne da mu mira Perovo Srpstvo Jele. Ma i to Srpstvo nije pak nikakvo strašilo. Ivo. Znate, gospo Jele, kad reku u nas Luter? .... Grore je nego Turčin. Tako je i Srb za Antuna gore od Pujiza, Arnauta, Ciganina Jele. Ima bit što tako, jer ne razumijem, zašto se onako ijedi. Ivo. Isto se ja nadam, da će se stvari dobro razviti. Jele. Pa što ulazi blažena politika sa srećom naše Kate? — A meni se cini, da bi bila srećna i čestita, jer je Pero Mali