СРЂ

— 860 —

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. Зпаменити Срби XIX. века. Наклада Српске Штампарије у Загребу. У броју 6. године I. (1902) „Срђа" казали смо, када буде ово дивно дјело у цјелини издано, да ћемо тада да о њему донесемо у овом листу опширнији реферат. Будући да је сада дјело то докончано, ево нас да извршимо обећање. Ово монументално дјело излазило је течајем трију година. 1. јула 1901. започело је да излази, а у јуну ове 1904. године је довршено. У њему је — у три свеска — до краја рачунајући садржано 216 биографија знаменитих Срба из свих крајева, гдје Србин живи. Од ових 216 личности, по струци, раду и позиву овако стоји: 87 пјесника, књижевника, научника, новинара и њима блиских просвјетних радника, 53 ратника, јунака и људи војнога реда; 23 добротвора; 19 црквених великих достојника и људи тога реда, не рачунајући овдје десет лица која су стављена у прву групу; 17 владара, државника и политичара; 11 умјетника; 6 људи разних занимања (гуслара, занатских вјештака и др.). По областима српскога народа и по мјестима роћења, тај се број дијели овако: 79 из Војводине с осталом Угарском; 68 из Србије; 19 из Далмације, Дубровника и Боке Которске; 15 из Босне и Херцеговине; 16 из Црне Горе; 12 из Хрватске и Славоније; 5 из Старе Србије и Маћедоније; 1 из Беча; 1 из Влашке. Овај се распоред објашњава самим приликама, у којима су биле поједине покрајине српске. При изради ових биографија имаћаху сарадници тога дјела само то пред очима, да се читалац не мори многим хронолошким детаљима, него да му се даде, уз њеколико факата, характеристика главнога дјелаља појединих личности, заустављајући се обично само на ономе, што једну или другу личност чини знаменитом, што је уводи у пантеон знаменитих Срба; даље да се читаоцу уз лик раденика XIX. вијека пружи, више или мање, и суд какав је о томе раднику био у љегову вијеку, код његових савременика. Настојало се, да се даде слика не само лица него и створенога суда. Главни уредник овога дјела, проф. А. Гавриловић у Биограду, вели на крају поговора изрично: „Гледам у мислима дан