СРЂ

— 861 —

— послије једнога вијека. Велико и срећно, богато и славно Српство добија пријеглед својих синова знаменитих у овом, за нас тек насталом XX. стољећу .... Нека 6и дао Бог, да у таком пријегледу новога вијека буде много и много пута више заслужних и знаменитих синова српских, који се такмиче о првенство племенито и свето, првенство права на захвалност свога народа. Да доће то вријеме и ми смо — како смо знали, могли и умјели дјелали: наши преци радише за нас, ми радимо за потомке, па је за њих спремана и — ова књига. Нека своје Србе из Х1Х-ог стољећа боље познају и нека им — опросте." Оваково дјело било 6и, дакле, на вјечиту славу и свакој већој књижевности, а маленој, као што је српска, прибавиће тијем већега гласа, што је ово дјело у доба свога постања било на висини оних резултата, до којих се дошло у то доба. Још нам је овдје истаћи, да су на овоме дјелу као сарадници судјеловали: проф. Паја Аршинов у Биограду; учитељ А. Јовићевић на Ријеци; чиновник министарски П. Шоћ и Ј. Вулетић, обојица на Цетињу; академик Милан Павлов Јовановић у Вуковару; новинар Н. Суботић у Задру; учитељ Ив. Мартиновић у Панчеву и др. Ми смијемо и можемо добровољно свакоме доброме Србину ово дјело препоручити и полажемо вриједност на то, да се бар на тај начин одаде благодарност заслужној Српској Штампарији у Загребу као накладници овога родољубнога предузећа. Вуковар (Сријем), у очи мале Госшјине 1904. Милан Павлов Јованови!..