СРЂ

— 934 —

se, htjede me još nešto da pita, ali ше ostavi, i tako svrši sa mnom te pođe naprijed. Tu smo čekali jos neko vrijeme, dok nam ne rekoše da možemo ići za svojim poslom. Ja ti izađoh, ali kud i kako, ne znam vam Judi pricati; samo znam da mi je teško bilo oko srca, кб što nemam nikoga svoga u tuđoj zemji, a ne razumijem ni jedne rijeci oko sebe. — Baš, kad si na besjedi, kakav jezik tamo razgovaraju? — A ma baš nikakav — upade brzo Matko, da i on nešto priča. — Evo ]udi, kad sam stigo tamo, čujem sve nešto govore, a nijednu riječ ne mogu da uhvatim, a ma baš ni jednu. Pričaću vam nešto, ali mi se nemojte smijat. Stojim ja ovako prvi dan, kad čujem dvojicu za mnom. Okrenem se, obadva vidim, postariji a nijedan od nili nema brkova ili brade, prosti mi bože, кб da nijesu ]udi. Slušam ih ja> pa evo ne znam govore li, ili, da rečem, mucaju. Cinilo mi se ko da su prehlađeni, pa da su im se svi dušnici začepili, a oni samo prevaJuju jezikom. Eto vam tu Lakana živa, pa ga pitajte. Da mi on ne reče, da je to jezik amerikani, i da se tu tako govori, ja ne bi' znao. E, pa sad nauči prije taj jezik, ako ćeš da dobiješ đegod radne što je za Judi; a drukčije va]a da obijaš ko prebijen pas, da gdje paru zaradiš. — Dakle je i tamo tvrd život? — Tvrd je kruh u tuđem svijetu, dragi brate. Dvanaest je kora na nemu. Ne radi se tu kao u nas, nego pod zemjom probijaš tunele, ili u vodi dubeš mine. Koliko vam se tu nosreća dogodi, mili Bože! Sve s časa na čas čekaš, kad će zemja da te pritisne i zadavi, ili kad će mina da upali, pa da te na mjestu ostavi mrtva. Još si najsretniji, ako te zapane da đegod u kuhini sudove pJačeš; tu barem ne ćeš umrijet od glada. Drukčije vam se ne može, va]a živjeti — Živa vam je to istina — prihvati daje Lakan — što vam Matko kaže. Koliko sam puta prokleo dan i čas kad sam i pošao od kuće! A kune ih nih na stotine, na hijade. Koliko ih samo ima, te bi se kako kući vratili, samo da im je moguće da sastave za put. Da se evo ja drugi put rodim, nikad me Amerika viđela ne bi, a niti bi svog najgorega dušmanina svjetovao, da ide u te strane. I ako je Bog meni nekako bo]u sreću dao nego drugijem, opet vam kažem: ne idite Judi