СРЂ

- 933 —

— Ра како to ? Bili u svijetu, viđeli zemje i gradove, pa nam sade nemat.e što pricati — ukori ih jedan stariji. — Pa eto tako — zapoene Matko, trjajuci oci i sve kao da ne zna kako bi počeo. — Ima biti, da je ta zemla veoma daleko — udre jedan iz družine, samo da ih uputi u razgovor. — E, шој dragovic'u, započne Lakan osokojen, baš je daleko! Ne znam hoćete ii mi vjerovati, ali vam po istini kažem: petnaest smo dana gonili samo morem a da suha nijesmo baš nikako viđeli; nego nebo nad nama, a pusta pućina pod nama. Sam Bog zna, koje su vam tu dubinel... ■—- A i gradovi tamo vaja da su veliki. Ja mislim, kako sam čuo a uprav ne znam, jesu, valaj, i za deset naših Dubrovnika. — Ostavi jadan, o cemu govoriš! Možete mi vjerovat, evo vam ne lažem, cio božiji dan ideš kroza n, pa nikad kraja. Puste kuće izdigle se kao naši zvonici, a po ulicama svijet vrvi, ali vrvi kao mrav, eto!... Što ga je tu pusta svijeta!... — Jesu li vas, paček, kako pričekali"? — Ne pitaj, brate ! Da te veliki Bog oslobodi od takvog pričeka! Netom pristasmo brodom uz kraj, pokupiše nas svijeh, a bilo nas prilično, pa nas odvedoše nekud u jednu kuću, da tu čekamo. Ja nijesam znao, što od nas hoće, a opet mi se činilo kao da smo uhapšeni. Protrnuh u sebi, pa se nešto zamislih. Pokajah se odmah, što sam od kuće odlazio. Zar je ovo prva kora tvrdoga kruha, što ga imain jesti u tuđem svijetu — mislim sam sobom, i čekam što će s nama biti; a nikoga i ne pitam zašto su nas ovamo đoveli. Kad od jednom evo ti dvojiee nih. Cujem ih, razgovaraju sve jedno kao i mi. Od jednoga do drugoga, eto ih i k meni. Mrko, brate, gleda i vidim odmah da nije naš čovjek, i ako govori kao i ja. Gdje vam je pasoš? pita me jedan od hih. — Evo ti ga, gosparu, rečem i izvadim iz nedara pasoš. Qn ga uze, otvori, pa pogleda čas na mene čas u pasoš, a ja stojim pred nime kao okamenen. — Imate li novaca sobom? pita me daje i pruži mi pasoš. — Imam, evo još samo tri napoleona u tvrdu i nešto sitna — odgovorim mu i otpašem ćemer, te izvučem tri napoliona što su mi još ostala. On me opet malo pogleda, čini mi