СРЂ

— 944 —

Најприје се требало прекрстити, затим све баталити и побјећи; али он се одма досјети, да је нечисту силу срио први, а, може бити, и посљедњи пут у животу, па да се не користи њеним услугама, чинило му се управ лудо. Он се уздржи и одлучи да покуша срећу. Скрстив на лећима руке у страху, да се не би прекрстио, он се учтиво накашље и почне: — Говоре, да на свијету нема ништа горе ни поганије од нечисте силе, а мени се чини, ваше високоблагородије, да је нечиста сила најизображенија. Ђаво, да опростите, има копита, а реп острага, али зато у глави има више памети, него ли многи ћак. — То ми је мило чути, — рече муштерија, ком су те ријечи ласкале. — Хвала ти, чизмару! Што хоћеш ? И чизмар, не губећи времена, стане се тужити на своју судбину. Он почне од тога, како је још из дјетињства завидио богаташима. Вазда му је било криво, што сви људи не живе у великим кућама и што се не возе на добрим коњма. Зашто је, пита се, он сиромах? Зашто је он гори од Кузме Лебедкина из Варшаве, који има своју кућу, а жена му носи шешир? Његов нос, руке, ноге, глава, лећа, све је исто, као и у богаташа, па зашто да је он приморан радити, док други шетају? Зашто се он оженио с Маријом, а не са госпоћом која се воњица. У кућама богатих муштерија он је имао прилику да често види лијепе госпоћице, које нијесу обраћале на њ никакве пажње, тек само би се каткад насмијале, шапћући се мећу собом : „Како је у тог чизмара црвен нос!" Истина, Марија је добра и вриједна жена, али је неизображена, има тешку руку и добро удара, а кад се пред њом почне говорити о политици или о чему било паметном, она се уплете у разговор и увијек говори ужасне глупости. — Па што хоћеш ? — прекине га муштерија. — Ја бих вас молио, ваше високоблагородије, да будете тако милостиви и да учините, да постанем богат човјек. —- Па добро. Али зато ти ми мораш дати своју душу! Док још пијетли нијесу запјевали, хајде и потпиши на овом комадићу хартије, да ми је дајеш. — Ваше високоблагородије! — рећи ће Тодор учтиво кад сте наручили ципеле, ја вам нијесам питао унапријед новаца. Треба прије извршити наруџбину, па онда тражити новце.