СРЂ

945 —

60

— Нека је на твоју! — пристане мугптерија. Наједанпут садржина у мортару плану, подиже се густ ружичаст дим и осјети се задах изгорјелог перја и сумпора. Кад дима нестаде, Тодор протрл>а очи и опази, да он више није ни Тодор, па ни чизмар, него некакав други човјек, у прслуку с ланцем, у новим гаћама, сједи у наслоњачи за великим столом. Два послужитеља доносе му јела, дубоко се клањају и говоре: — Једите сити, ваше високоблагородије! Какво богатство! Послужитељи изнесоше преда њ в.елики комад печене јагњетине и тањир с краставцима, затим печену гушчевину, мало иза тога варену свињетину са хреном. Па како је све то укусно и фино! Тодор је ио, а пред сваким јелом испио 6и по велику чашу добре ракије, као да је баш какав генерб или гроф. Послије свињетине донесу кашу на гушчијој масти, затим јајишницу на свињећој масти и печену утробицу, а он је све једнако ио и уживао. Па зар и још ? Ето гдје износе колач с луком и варену репу с квасом. — Како само господа не пукну од толиког јела! — помисли он. — Најпослије изнесу му велики чан с медом. Послије ручка дође ђаво у модрим наочарима и, дубоко се поклонивши, запита : — Јесте ли задовољни с ручком, Тодоре Пантелејевићу ? Али Тодор није могао ни проговорити, тако је био тежак послије ручка. Од велике ситине био је врло непријатно расположен, те да се мало забави, почне да разгледа ципелу на својој лијевој нози. —• За такве ципеле нијесам узимао мање од седам рубаља и пб. Који је ципелар радио ? — запита он. — Кузма Лебедкин, — одговори послужитељ. ■—- Зовните ми одмах тога глупана. Кузма Лебедкин појави се исти час. Он се учтиво заустави на вратима и запита : — Што заповиједате, ваше високоблагородије? — Ћути! — повичеТодор и лупне ногом. —Да нијеси проговорио; не заборављај да си чизмар. Глупане! Ти не умијеш шити ципеле! Главу ћу ти проможданити. Зашто си дошао ? — Да узмем новце.