СРЂ

— 972 —

јан италијански pendant паришком Фигару; затим „Capitan Fracassa", „L'Italie", „L'Indipendente" и локални „II Monitore di Bologna". Осим тога, готово у свим иоле истакнутијим листовима, налазе се његови чланци, студије и критике. Књижевни рад Панцакијев и одвећ је, дакле, широк и многостручан, а да би се могао достојно приказати и по заслузи оцијенити, нарочито не губећи из вида узани оквир једнога новинарскога чланка. Невоља је у томе то већа, што се његови списи у главном не налазе сабрани у засебним издањима, него су већином или растурени по разним политичким листовима и књижевним пријегледима, или су само дијелом засебно отштампани. Ипак се његова цјелокупна дјелатност на књижевном пољу може згодно подијелити у књижевну, умјетничку и музикалну критику, даље у приповједалачку прозу и поезију. Већ сам прије натукнуо, да је Панцаки своју књижевну каријеру отпочео дјелом „Dell' arte moderna". Тим првијенцем открио је млади ауктор, поред бистрине ума и ширине погледа, богату спрему и модерно схватање умјетности. У радовима, који су за овим сљедовали, писац је само потврдио тај лијепи глас. Hbeгови радови: „Nel campo dell'Arte", „Le origini dell' Arte nuova", „L' Accademia e 1' Arte in Italia", „L' Arte e il progresso", „L'Arte nel secolo XIX", „Tolstoi e l'Arte" и т. д. спадају мећу понајбоља дјела те руке у италијанској књизи. Али се његова критичарска активност није заустављала само на књижевности и лијепој умјетности, него се протезала и на позоришно и музикално поље, коме Панцаки бјеше посветио велик дио своје пажње и дјелатности. У дјелу „Riccardo Wagner", којим је ступио у ред првих апостола вагнеријанизма у Италији, бави се он потање анализом производа великога музичара, нарочито критиком „Лоенгрина". У књизи „Nel mondo della musica" налазе ce његове студије о лијепом у музици, о Моцарту, Росинију, Листу, Берлиоцу, Вердију и др. Познати су даље његови критички радови о позоришној дјелатности Голдонија и Де Мисе-а, о Дездемони, као и о Дузи и Бернардовој и др. На посљетку ред је споменути и његову оригиналну драму „Forte come la morte", која ce још увијек, и ако са прилично релативним успјехом, приказује на италијанским позорницама.