СРЂ

— 973 —

Доста обилати Панцакијев рад на новелистици није ни из далека тако значајан, као његова критичка дјела. Већим дијелом сабран је у свескама с натписом „I miei racconti", „Racconti incredibili", „Infedelta", новела, коју je касније удесио за позорницу створивши од ње прије споменуту драму „Forte come la morte". Куд и камо је важнија и обилатија Панцакијева поетска продукција. У времену, кад се Италијом размиљела читава војска свакојаких пјесника и стихотвораца, Панцакијева појава биљежи у неку руку особиту епоху, јер у многом чему издваја из кола својих пјесничких савременика, ударајући својим пјесмама печат оригиналности и модерности. Засебне збирке његових пјесничких производа имају натписе „Visioni е immagini, Alma natura, Piccolo canzoniere, Vecchio ideale, Lirica, Racconti e liriche, Rime novelle и Cor sincerum". Чувен je био Панцаки у Италији као на гласу говорник и одличан конференцијер. Познати су његови говори о Гарибалдиу, Мингетиу, Густаву Модени, као год и конференције о Леонарду да Винћи, Санциу, Мариниу и др. Ради згодније илустрације Панцакијеве индивидуалности, ред би било узети у претрес и његов рад на политичком пољу. Али то у овај мах мора да изостане, јер прелази границе задатака овога књижевнога листа. * * * У италијанској књижевној хисторији новијега доба имену Енрика Панцаки припада без сумње једно од првих мјеста, и то не само због обилатости и разноврсности његове продукције колико ради саме фактичне вриједности њене. Послије Данта вели један угледан критичар Панцакијеве поезије — који се је у својој недостижности бавио и музиком као њен одличан и готово одан обожаватељ и љубитељ мелодије; послије Леопардија, који бјеше дубоко заронио у чаролије синфонијске музике; послије Уга Фоскола, који у својим Грацијама изразује музичне сладости изазване једном самотном калуђерицом, обожаватељицом небеснога плаветнила, сјајнога мјесеца и лакога ћутања звијезда нико се више од Панцакија није истакао у музикалном изразу.