СРЂ

— 1052 —

prestat ubijati Jude?" Tad čuh, na svoj užas, da je za moga odsustva jedna ploca — druga —• ostavila očinski krov, da se kao lopata zakopa u kožu nekakva trgovca. Tako sada stoji stvar, dragi moj. Optužen radi ozlede s nemara i dva put osuđen, jer sam se dvaput ogriješio o zakone koji vlađaju slatkom zemjom Francuskom, sad sam prinuđen dati porušiti kuću, u pogibli da prestupim zakonik, ako je ostavim, i u pogibli da budem optužen, ako je porušim. I tako, evo me ovdje progonena, mržena i smiješna, kao nagradu za smjeli san htjeti živjeti u miru s cijelim svijetom i nikomu ne činiti krivo. Lonjumel (nakon kratka razmišjai'ia) : Ne pi'ipisujući tvojijem.... zločinstvima više važnosti nego im pripada, dužan sam ti ipak reći istinu. Ti si tu zapao u rđave posle. La Brige (s očima put neba) : Ja sam zapao?! Tad jo dakle zlo po me! Zbi^a? Zbila? Lonjumel: Tim gore, dragi prijate]u, što u ovoj sasvim kao kristal jasnoj stvari uzalud vrebam i onaj najmani okrajak, koji je dobru advokatu dovojan da iz nega isprede vrlo teške argumente za obranu. La Brige je uzbuđen. Lonjumel (jako naglasujući): Nevinost čovjeka, koji nije ništa ucinio, ne može se nikako ili ju je vrlo teško dokazati. La Brige: U kratko . . . Lonjumel: Pusti da promislim. lštem. (Pauza). Jesi li obezbijeđen? La Brige: Jesam. Lonjumel: Za mnogo? La Brige: Za priličnu svotu. Lonjumel: Ah, reci mi, molim te. Ti si malo prije govorio o dragome Bogu; poznaš li ga? La Brige (začuđen): I poznam i ne poznam. Poznam ga po čuvenu, jer sam o nemu čuo govoriti s vrlo povojnijem izrazima, ali naša intimnost ne ide tako daleko, da igramo zajedno bijarda. Lonjumel: Velika grehota! La Brige: Misliš? Lonjumel: Jest. La Brige: Zašto?