СРЂ

— 4 —

о pet smo se bojali, da ih na taj naein gore ne svadimo. Ali đavo ni ore ni kopa, već o zlu misli Bilo ti je to u moj prvi kraj mladosti, negđe u sami pocetak prema]eća. Spomi 1 njem se evo kao sad. Taman subota subotom, a Lukan kopa na svom docu sa pok. Sćepanom Vlahovim. — Bože moj, eto svi pokojni! — Isti dan okopavo je Matija lozu na svom docu kraj Lukanova, sa još dva druga. Baš pri samo podne uhvati se nešto Matija sa Sćepanom. Da me ubiješ, ne znam zašio. Svakako znam da su se riječima izgrdili, i na tomu je svršilo. Kad sa matice udre podne, sađu svi u selo na objed. Po objedu izađe Matija opet na radnu, kad mu na docu sva loza isječena i iskrčena. Ko jest? ko nije"? Nitko do Lukana M. Kad Matija vide štetu vrne se odmah u selo, te pođe ravno u seoskog kneza. — Gdje si kneže"? viče Matija s vrata avlije. — Jesi li ti to Matija? odvikuje knez. — Evo me kneže, da ti tužim onoga moga krvnika Lukana; počne Matija kad ujegne u kuću i sastane se knezom. — Da nije kakvo zlo medu vas palo V pita knez. — Ma evo kneže, vrag mu nije dao mirovati, već mi nagrdi danas lozu ovdje gore na docu više Markove kuće. Uhvatio se nešto ja sa Sćepanom Vlahovim, a on mi, ugursus, polomi svu lozu; ko da ja, znaš, promislim da mi je Šćepan to učinio. — Znaš, koja je!? odgovori knez. Kad je baš taki pas, a ti hajde odma u dum M.; kaži mu što je, pa ćemo mu sutra suditi pred crkvom. Matija ne odgovori riječi, nego ode. Osvane nedjeja. Zvonilo na matici, pa već zvono počelo da prikleniva; znak da će brzo početi služba božija. Pred crkvom knez iz svakog sela, narod i među nima dum M. Svi čekaju kad će doći Lukan đa mu suđe, jer je on nagrdio Matiji lozu i niko drugi. Odavna su oni u zavađi, Taman zvono počelo da prikleniva po treći pjt, a Lukan se ukaže. Brzo ga ugledaju, ali svi stoje mirno, i зекаји ga dok stigne. — Ovamo Lukane! vikne na hega knez, prije nego im je Lukan mogao i nazvati Boga. Lukan ide ravno knezu, a ne zna što je.