СРЂ

— 89 —

ŠEKSPIROV SONET. Preveo s ingleškog Antun Krespi. Posvećeno Prijafeju. IVU pl. Bil;i jc пашјега našeg zajednickog prijateja i učiteja, pok. dum Ivana Stojanovića, da napiše proslov ovoj rukoveti sonota i da ili rastumaci sa filosoficne strane. Naprasna smrt osujetila mu jo i ovu i tolike druge nakane. Tada sam se ja htio latiti toga posla, ali me pri tome neko čudno čustvo obuzelo . .. ti ćeš ga boje shvatit, no što bi ga ja opisao. Soneti ce dakle izit bez tumaca. To jo sve naopako, no se je dojako radilo. Nemacld prevodioci Bodenstedt i Gildemeister napisali su o nima čitavijeh rasprava. Švedski prevođilac G. R. Nyblom dodao im je zamašan tumac, a tako isto i holandski prevodilac L. H. J. Burgers-Dyk. У. Hugo, i ako ih je u prozi preveo, pristavio im je ipak napomena. Ja ću ih ostavit kakvi su, a pošto ih Tebi posvećujem, ne može me se toliko prekorit, što ili nijesam rastumacio, jer Tebi filosofićnog turnača ne treba, 60-ti Šekspirov Sonet. Кб valovi, što hrle pjeskovite na žale, Tako tremici naši jfire ka svome kraju, Ter svaki mjesto grabi svim, što se pred nim svale, I svi se sl'jedom trude, jeda se proturaju. Iz vasione liici kad jednom život zinu, Do zdrelosti do^miže i, hom tek kruhen, mahom, Ratujuć s slavom svojom, nategne ii luk tminu, Dok vr'jeme moć, što dade, opet mu sništi prahom. Prekosi vr'jeme ures, kojim se mladost bani, I uporednim brazdam lepoti lice bruci: Žiri se svim što narav istinom r'jetkom hrani, A poštedi kos'jerom zlo, koje ona stuci. No moj će stih, ja ufam, vrijeme upr'jet u kam I hvaleć krepost tvoju prkosit krutim rukam,