СРЂ

- 90 —

Р 0 К 0 R А. Lakrdija u tri prizora. Pi.se L. Z. P R I Z O R II. Slika I. Bajo i fra Ivan. Bajo (nosi u jednoj ruci boeu rakije, a u drugoj pismo, pa kuca na vrata od manastira. Dolazi fra Ivan pa mu otvara). Dobra ti Sreca, fra Ivane! Fra Ivan. Daj Bog dobro, Bajo, a ti? Bajo. Bogu hvala, dobro, a vi? Fra Ivan. Ne možemo se potužit, Bogu da je slava i hvala! A što ti je to u boci? Bajo. Lozovaca, bolan, tebi i Ocu Gabru, da se zgrijete na ovoj studeni. Fra Ivan. Baš ti hvala na časti i obrazu, moj Bajo, jer nema ti do cašice na ovu zimu. Bajo. E jest baš, ima desetak đana da je zastudilo, a sve sa zemanom'), jer od šta vakat, od toga i zeman. Fra Ivan. E baš, sad je i vrijeme mrazu i studeni. A za koga ti je to pismo? Bajo. Ovo cu te zamolit da predaš Ocu Grabru, ali s te stope 2 ). Fra Ivan. Hoću, kako ne, moj Bajo! Idem oncas 3 ) gore, pricekaj ti tu. (ženska pjeva). Bajo. Koja ono vila poje? Fra Ivan. Ono je Mare. Vazda kad čini kakav poso popijeva. Nego idem ja odnijet knigu. (Fra Ivan idući nagne bocom i oduši). Bajo. Boja za te, čas prije. — A je li kršna? Fra Ivan. Hu .... hu . . . . Božija карДса!

') Godišiie doba je zeman, a vakat je vrijeme, ') Odma. 3 ) Odma.