СРЂ

— 255 —

ми дао мало дебелог уља у ову бочицу, да му дам, не би ли бар 'раном изашао. Узалуд су били моји савјети и одупирања, сељак, отац болесников, није хтио одустати од своје намјере. Вадећи из њедара, додаде ми бочицу од мастила са сукненим комадићем конца око окрњеног грла и веома прљаву као да је с тијем хтио да још даље утврди своје и побије моје мишљење: — Ми ћемо га сјутра до подне донијети у Бега, ту ће му бити згодно, он је знаш наш, а и вјешт је око рана и ббника, па ти може помоћи. Без одговора покорим се Савовој вољи, дам му уље у прљаву бочицу, и он ме остави под тешким бременом тешког осјећаја. „Ти ћеш радити" . . . „Бего је вјешт око рана, па ти може помоћи . . ." и т. д. Све су то жалосне утјехе, којим се карактерише положај љекара, који је остављен, да врши свој посао без икаква начина. Није доста радити, него треба урадити. А зар може један љекар вршити свој рад, свој посао без болнице? У ту немогућност, данас ни сумње више нема. Сваки рад, занимање и посао у опће захтијева понављање, допуну, једном ријечи, усавршавање. Без тога све мора да 'стара и опада. То се особито испољава баш у љекарској струци. Чести су примјери, који свједоче, да човјек, који је знао и радио, тако погине од нерада, у свом специјалном знању, који његову положају одговара, да већ једва може хиним да позна, а и то можда само по том, што је веома грк. Ма колико да чита и теоретски у својој струци да ради, опет без сходне праксе, врло се слабо што прима. И љекар без болнице, то вам је ни мање ни више но пуста и празна форма, која нема баш никаквог значаја ни у ком смислу, осим у томе, што у многим приликама носи плату и броји се неким, управо јадочиновником. Има у зао час и таких љекара, којим је стало само до тога, да напуне које јаде у свој џеп, а за праксу, особито научну, њима ни на крај памети не стоји, то је за њих девета брига. Књига и свако научно занимање, то су њихови крвни непријатељи. И мјесто тежње, да што више дознаду и науче к сваком новом болеснику и његовим недомагањима, они се ограничавају само летимичним прегледом језика и била, дајући болеснику што било, само да га што прије скину с врата. *