СРЂ

- 298 —

За брзо се над роговима показа господар у цицаној кошуљи и сукњеном прслуку. — Здраво био уважени господине, поздрави он уљудно варошанина. — Моје вам најпокорније . . . — Можете ли, врло уважени, што прије оставити купатило, јер су дошле племените госпође . . . — А зар ја нијесам човјек код својих права? Али не, кад вас с поштовањем молим, да изиђете . . . а новце можете натраг узети . . . — Допустите ми, да вас запитам: зар сам ја губав што ли? — Није ми нипошто до тога, но само ово; будите толико уљудни, па се удаљите чим прије одавде а немојте да вас под квакама изводимо и по врату натоваримо. —■ Зар је такав закон? — Ево, ми ћемо вам показати ... Еј, момци, ход'те овамо! Дрмните добро вратима, да изведете тога господина, који пркоси... — Е па добро! барем дајте ми да сапун очистим, завиче варошанин. — Зар немате на себи крста? Врата јако лупну. Варошанин искочи из воде и журећи почне се облачити мрмљајући у себи: — 0 малодушници! чак не дате очистити сапун с главе... о нехришћани! . . . — Зацијело он није одавде, зачу се глас сељака покрај врата; зато и не зна поредака . . . Брзо се обукавши, варошанин изиће из купатила, у које одмах ућоше некакве госпоће у пратњи слушкиња. Клањајући им се дубоко, рече господар гласно: —• Госпоће, опростите, што сте мало задржане . . . Овај је посјетилац путник . . . но зна овдашњег реда, па и поступа . . . Изволите сами видјети; необразованост . . . једном ријечи неуљудност . . . Допративши варошанина до моста, преда му господар три копејке и стаде му доказивати: — Како сте чудновати, часна господо! Кад вас уљудно моле, онда се мора слушати . . . Знате ли ви чије су ове госпоће ? — Не, не знам.