СРЂ

312 —

куства: оснажи се дух, пусти се у полет, стаде зидати животне форме у начелима правде, једнакости и достојанства. Овакав покрет умних духова изрази се богатом жетвом генијалних производа монументалне вриједности: у прекаливању чистога језика народнога, у расвијетљењу историјских споменика, у купљењу бисер-блага народнога, у умјетној пјесми и приповијетци нашој, у свима гранама књижевности наше. Ето тако Србин, благодарећи тим јавним посленицима, чији радни живот трњем бијаше уткан, заузе достојно мјесто у великој породици културних народа. У наше доба, на које падају и свјетлије наде, ми имамо опет неколико јаких снага опсежног образовања и снажна рада, који су извсјевали себи мјесто у историји наше књижевности. Поред њих опажа се знатан, и ако можда, убрзан покрет млаћих талената по свима гранама науке и умјетности, што свакако на добро слути. Овакав књижевни покрет, уз родољубље синова отаџбине, један је знак општег народног умног развитка, као предвијесник препороћаја Запитајмо се сада: да ли се заједнички ради, да се ојача ток овог умног рада, те да се дође и до оног препорођаја, или има нешто, што управо кочи тај ток? Да будемо јаснији; да ли наша савремена критика достојно и благодарно врши свој свети задатак? Чим се руководе наши критичари? Овакво је питање важно и опсежно, и ми се уздржавамо наметати себи способност његовог ријешења у пуном обиму његовом. Свакако смјело тврдимо горку истину, да се у наше доба појавише нека — да је тако назовемо — рушећа стихија, која заталасана суревњивошћу и егоизмом, на валовима љуте сатире и сарказма, често тендецијозно, успркос правди, хоће из темеља да сруши сву душевну тековину извјесног нашег раденика, коју нам је силом свог дара и моћи опажања предао, хотећи га тијем уклонити са даљег, често веома корисног рада на доста сиромашној њиви наше културе. Ко је тај, да не призна гргететском критичару велику начитаност из историјске области; да му одрече јаки литерарни дар и мисаону радњу најширег разумијевања, али се усућујемо мислити, да, уз ово, ми не видимо оне праве предметне критичке анализе, помоћу које би нам он, по дужности, открио и утврдио нове мисли, које треба унијети у дотични процес развића; не видимо