СРЂ

- 259 —

— Господине, кад ти велиш, да га носимо у шпедал, но да нам даш штогод, да би му до П. пуштили једном још воду, бојимо се не би га жива без тога пренијели. Па кад велиш, ми ћемо га носити; но би ли нам подао писмено и можемо ли до вече у Морачу, па би у сриједу га понијели? Отпративши свог пацијента вратим се кући и дуго ми се врзла тужна слика јадног сиромашног нашега народа, који је приморан на мукама испуштати своју душу без икакве помоћи ни с једне стране. Како ли је несретноме љекару, који свезаних руку све то мора да гледа и осијећа, да би се могло помоћи, али се нема чиме, * Шести дан послије операције, дође ми глас, да је мој Никола, тако се звао мој пацијент, — умро у најгрознијим мукама. Колико ли их још умре без помоћи прије времена само зато, што не могу имати довољне његе! Колаитн. 1904.

m