СРЂ

— 260 —

NOSTALGIJA. — Јаков Шантнћ. Далеко су села, планпне ii горе И голубље небо домовнпе драге И сањиве шуме обале и море И вечери сјетне, божапске и благе! Далско, далеко, бескрајно далеко! Оно топло сунце, што ми жпвог даде И све што ј' у љему ужаспо и дпипо Мој дух и срце, спу срећу и јаде! — Ах, у мом је срцу много сјсте — много; Ђутим — кб да чујем ббпи пљусак кише, Што раснлиња тугу, која суза хоће Зовући пз духа све што има више! Далеко су села, планине и горе И голубље небо домовнпе драге, И сањиве шуме, обале и море И вечсрп сјетне, божанске и благе!... Leysin.