СРЂ

— 365 —

Хвалу и клевету прјемли равнодушно И не оспаривап глупца . . . Овако је нешто, по свој прилици, навело и Мицкијевића, да бјежи од људи, од свијета и живота. У пјесми „нова година" пита се пјесник, шта би желио. — Ја бих желио себи гроб, дубову постељу, одакле не бих видио ни сунчаног сјаја, ни подсмијеха непријатељскога, ни суза дружесних. Тамо бих ја желио остати до свршетка свијета: у сну, из кога ме не би нико разбудио — маштати онако, како маштах у младим годинама: вољети свијет, његовати пријатељство према свијету, но — далеко од људи . .! Највећи идеал поезије свога времена налазаше се у трагедијама Корнелија и Расина. Њих просто обожаваху, дјецу од ране младости запајаху њиховим звучним стиховима, те их на памет учаху, наједанпут окрену све наопако: ускрснуше завидљивци, несавјесни критичари, људи без убијеђења, са којим би изазвали вјеровање душе и срца, људи без доктрине и извјесних принципа, те почеше бунити друштвене слојеве несносним увјеравањем, да ови исти пјесници, што их они обожавају, нијесу пјесници у правом смислу, већ вјешти ритори, без осјећаја и дубоких идеја, у чијим оригиналним трагедијама нема ни људи, ни ликова, ни характера, ни игре страсти — никакве стварности, те и самог Шекспира, којим се и олицетворио идеал великог драматурга, преставише као пјаног дивљака, простачину. Личину с овога скида Лесинг у својој „Хабсбуршкој драматургији", онда, када у Ђерманији литерарни преврат он учини са својом зрелом, беспристрасном и енергичном критихом. Видјесмо од каквог је кобног утицаја по умјетност руску било онако оштрим, пристрасним жаоком заједање руског критичара према преставнику руске поезије, не гледајући на толико јачих савремених критичара и приличан број опет обожавалаца пушкинског Генија. Шта ли се неће код нас догодити, кад то и јесте готово сва награда пишчева. Поводећи се за апсолутним мјерилом критичарског полемичког тона, често пута публика остаје равнодушна према писцу и његовом умотвору, а тијем троструко губимо: у продукцији пишчевој, који бјежи од оштрине злоћног критичара; у користовању са његовим у мотвором, јер 24