СРЂ

— 471 —

н. пр. фра Михо Раднић преписао г. 1676 (брзописном) ћирилсвицом Палмотићеву Христијаду, која је готово двојином већа од Османа, а сјем тога још је г. 1670 угледала видјело штампом. За ћириловицу Христофорова рукописа говорило би, у колико сам запазио, само ово. Стихови XIV: 63-4 у Поповићеву су издању: Стари зав-ћт она згази Вирећ н'ћга л-fena и красна, гдје ријеч Bupefi стоји, нема спора, мјесто Buflefi, те, кад би се узело, да је рукопис што га је Јевта употријебио био писан (брзописном) ћириловицом, могао би тај облик и не бити штампарска гријешка. Ко је и мало упућен у палеографију брзописне ћириловице, знаће, да у њој писмена д и р имају много пута готово исти облик, само у д основна црта иде с десна на лијево' а у р је краћа и нагиње на десну страну. па је Поповић могао ваља да замијенити та два писмена. Још њешто! Познато је, да слово fi вриједи у познијим српским рукописима за писмена ti, 1), џ , b (у групама fix, fin = љ, можда према италијанскоме gl, gn, како мисли Ћ. Трухелка), па — што нас овај час интересује — и за ј. Ele Поповић је у XX: 240 име угарскога града Аварина (Raab) записао Ђаварин, чему н. пр. у Марковићеву издању одговара облик Javarin. Али овај доказ храмље, кад напоменем, да је у ркп. Мале браће бр. 60 (St. pisci IX, 567) име тога града Gjavarin, а будимски штампари, невјешти још потпучо Вуковој реформи у ортографији, метнуше слово fi мјесто како су и у првијем табацима Османиде готово редовито радили (н. пр. I: 26 играНена, 49 мла^ахан итд.). Ова два доказа, што се темеље на двије штампарске или писарске гријешке, управо на два погрјешно штампана слова, не могу никако уздржати мишљење, да је Цвјетковић имао ћириловски рукопис Османа. Међу тијем су докази за патиницу тога пријеписа много јачи. Ево их само њеколико. 1: пспратно мјесто испразно у рукописима isprasno, дакле је Јевта читао t мјесто з, 332 висав мј. вишу, ркп. uisciu, а Поповић је ci узео за а, те и друго м читао као в; 1]: 65 И мј. С, гдје је латиначко S погријешено прочитао као да је било Т, 135 Шкмор мј. жамор, ркп. scjamor, 195 раскошлх мј. раскошах, ркп. raskosciah, 472 тац мј. тач,