СРЂ

— 474 —

Осман, који ће бити потпуно изашао тек под конац г. 1826, а можда и у почетку г. 1827.') Мислим, да ће и г. Јенсен допустити, да није никако могуће замјерити Поповићу, што је употријебио само један рукопис; та како је сиромах Јевта могао знати, да су Гундулићеве пјесме пуне свакаких варијаната и да су још за живота пјесникова „од незнанаца похаране, с непонства изопачене, с приписа приображене" ? Да је, н. пр., г. 1818 угледало свјетлост Михановићево Ive Gundulichja, Vlastelina Dubrovacskoga, Ispevanje Deljinsko Illiro-Slavenslco, једнако би ce ослањало на само један пријепис, па ипак би хрватски народ поносно гледао ту творевину пјесника своје химне. Упоредимо ли Поповићево издање с Марковићевијем' 1 ), запазићемо, исгина, цијелу хрпу гријешака Јевтине едиције, али њихов број знатно опада, кад завиримо барем у њекоје рукописе Османиде. На оправдивање Јевтинијех варијаната морали би, нема спора, употријебити све дојако познате рукописе Гундулићева епа,

кијех писаца, са шта се је волио потПисивати „граћанин дубровачки и скупитељ од разликијех пјесни словинскијех, ке бјеху све спјеване у Дубровнику од разликијех пјеваоца у прошаста времена". Нарочито је вриједно спомена, да је особито настојао преписивати ријетке рукописе. Тако је, н. пр., његов пријепис Филиде у г. В. Адамовића, за коју r. Михо Кусијановић хоће, да је Гундулићева Кораљка од Шира (у Цријевића и Ђорћића Phyllis). —Јеремија Михајлов Гагић, човјек срећнији у сабирању старина, него ли у дипломацији, родио се је 1 маја 1783 у Србију. У Дубровник је дошао г. 1813, гдје се је и оженио, 5 марта 1826, за Сарајевку Евстахију („госпоћа Стаке") Лучић (роћ, 8 нов. 1810). Том су му приликом пријатељи у Дубровнику приказали зборник пјесама: Per le faustissime nozze del Sig. G-eremia Gaguitseh colla Sign. Eustachia Lucieli и Пирну пјесан Г. Гагићу. Јеремија је био у преписци с много научника као с Миклошићем, Шафариком, Владиком Радом (Гласник LXIII) итд. Овај му је потоњи приликом његова дана роћења спјевао пјесму Мојему пријатељу Г. Јеремији Гагићу. Поздрав 1-га Маја (Пуст. Цетински, изд. бр. Јов., I, 20). Гагић је из Дубровника тек г. 1856 „Одсел1о у Венетпо" (Дате из живота појединијех писаца, што се помињу у овоме чланку, изваћене су из матица роћенијех и мртвлјех, манастирских записа и парохијскијех анаграфа, а дугујем их предусретљивости гг. Дум Ника Ђивановића, фрањевца Августина Павлића и пароха Саве Барбића). ') Ово пошљедње као да потврћује уломак из писма О. Антуна Агића од 16 фебр. 1827 из Јакина: Letto il primo volume dell' Osman edito da Магtecchini итд. (Јенсен, Bilješke, 18). *) Osman spjevagne vitescko Giva Gundulichja Vlastelina Dubrovackoga... U Dubrovniku, po Antunu Martekini. 1826 (три свеске).