СРЂ

480 —

во 1 ). Које је године то било, не можемо за сада устврдити, али је свакако погријешена тврдња г. Јенсена, да је та допуна настала десетијех година деветнаестога вијека. Са шта сумњати у Марковићеве ријечи, да је Соркочевић предузео попуњање pri svarsi prosjastoga vjeka (стр. 5), кад је још г. 1Н03 Фрањо Мариа Апендини изнио садржину те допуне"), а мало за тијем и брат му Урбан у пјесми Dc lauclibus Tauriđis, sive Jupanse 3 ). Можда je Волантићу пало на ум попуњање Османиде још г. 1783, кад је штампар Carlo Antonio Occhi издао објаву (Avviso), да мисли покренути издање списа дубровачкнјех пјесника. Свакако је утврћено, да је Соркочевићева допуна у почетку била означена као Cui favet et Phoebus, turbaquo Pieriđum, Reddendae nobis sunt grates: Tu, optime Sorgi, Et Vates, et Vatum inclyta progenies, Salve illi meritus nostro tu nomine g-rates : Fors tibi erit penes hunc gratia magna Virum. Sic ait, inque leves abiit ctim Vatibus auras: Tu laeto ore meos excipe versiculos. Преписач те пјесме (Рафо Радеља, ркп. Мале браће бр. 562) каже, да је Петар био смислио написати Јакшићу у част и једну српску пјесму, али је није написао. То је по пјесниковој смрти извршио Стијепо Оливиери, написавши „Мисо Пијерка Сорга зачинити пјесму у похвалу Јакшића Задранина, извршена по његовој смрти" саставак, који се је њекада налазио у библиотеци Мале браће, али га тамо више нема. ') Gianluca Volanti, син Франа Волантића и Анице Зузеринке, родио се је у Дубр. на 9 јан. 1749, а ту је и преминуо 23 март. 1808. Је ли презимену Volanti извор српско Летунић како ми рекоше, да мисли Др. Богишић ? Онда би из те породице био фра Влахо Летунић (роћ. *1735, умр. у Напуљу 3 фебр. 1799), писац „Пута светога од крижа" (Јакин 1768). ') Notizie istorico-critiche sulle antichita, storia e letteratura de' Ragusei II, Дубр. 1803, стр. 263. ') Urbani Appendini Carmina I, Дубр. 1811, стр. 49. Пјесма je написана, сва је прилика, прије г. 1806. Тако мислим с тога, што напомена под ст. 18 мјесто Amplissimi Viri Mathseus Nicolai filius, & Petrus filius Joannis Francisci do Sorgo итд. у пјесникову автографу, који је сад у мене, гласи Matlićeus de Sorgo Patricius, et Senator Rag'usinus. Petrus de Sorgo et ipso Patricius, et Senator Ragusinus. Измјена није никако случајна, јер је Урбан прирећујући издање у доба француске владе тако редовито радио, н. пр. пјесма Ad А. V. Mathseum de Ueorgis, (стр. 155) у автографу има натпис Ad amplissimum Senatorem Matliamm de Georgiis, пјесма Ad A. V. Nicolaum Luciani F. de Pozza (стр 164) у автографу je под натписом Ad amplissimum Senatorem Nicolaum de Pozza Luciani fllium итд.