СРЂ
— 481 —
тринаесто и четрнаесто пјевање (тако долази у Апендини), а тек ће касније бнти Марковић склонио пјесника, да му допусти окрстити ту допуну као четрнаесто и петнаесто пјевање 1 ). Гундулићева Османа попунио је и Марин Златарић, или како се је сам волио потписивати — Маро Доминка Златарића (роћ. 14 окт. 1753, умр. 20 нов. 1826), познат и иначе као пјесник заједљивијех пјесама у српском, италијанском и латинском језику"), те је већ сувременицима угодио њежнијем пре-
') Споменути ми је, да Сокорчевићеву допуну немамо тачно штампану према изворнику, јер је и она страдала од разнијех преписача. Само се собом разумије, да he настајни прирећивач Гундулићевијех дјела морати сабрати све варијанте Соркочевићевијех пјевања, па тога ради и ја ево износим њекоје варијанте Петрова четрнаестога пјевања, како се налазе у једноме рукопису уредништва листа „Срћа", коме је натпис Pievagne Trinesto (оно што је било у почетку инако, а што је иста рука касније исправила како је у загр. издању, овдје краткоће ради не спомињем): 11 проклинућ) proklinući; 21 радо] prešno; 37 прољетје [proljeće; цвијетје] cvieće; 65, 201, 366, 410, 414, 492 ep] jer; 77 сунчане очи] rumeno lice; 113 Царе славни] Slavni care; 116 покријепива] pokripiva; 119 дванестога] dvanaestoga; 129 љубјена] ljubljena; 131 уграбјена] ugrabljena; 150 ке прољевах] koje l'jevah ; 151 кад ме ara] kad aga; 152 из ћаћкова оте] iskinu mo ćaćku iz; 171 нег ме] nego; 172 остат сужном[ ostati me; 197 даке] dakle; 205 не хотећ] er ne će; 219 тер no] po; 224 толи худе сред] sred žestoke sve; 238 иза] oda; 246 Свануће му] zrak mu zore; 248 себи] seb'; 261 покличе] zavapi; 270 кћерци] kćeri; 300 дом је врати] je dom povrati; 314 самирена] slobogjena; 355 пруго] ino; 363 успрегнива] uspregnjiva; 376 јаче] hugje; 381 загледа] razgleda; 425 угарској] ugrskoj; 428 Угарчић] Ugrčić; 490 ме] me je; 498 оставит срце] srce ostavit'; 529 и да ме] da me je i; 539 проз] kroz; 543 ухитјена] uhićena; 545 Од тад] Od kad; иза стиха 560 долазе у томе рукопису ове три китице с напоменом Si possono leuare; А сад познам, да ме није кад се у ропству мом радујем, ме надање приварило, тебе са мном уживати. чим се данас нај послије И ако са мном ти сад дијелиш твијем дошашћем испунило, јаде овега мркла стана, тер прем да још ја робујем, једа опет се и узвеселиш слободан се могу звати, брзо зраком бијела дана; 571 уставише] utažiše. ') Сјем Пјесни Геснеровијех остадоше нам — у колико је мени познато — још ови Златарићеви саставци: Д. Перу Башићу, мештру од џометрије, и Иву Казначићу и Балду спичару, скулару; Одговор на један Башићев епитаф; Одговор мештру од џометрије; У смрт реченијех џометара; Узеће Биограда од џенерала Лаудона аустрианскога (пријевод Ферићеве оде Supremo