СРЂ

— 491 —

У градићу се виде остаци црквица св. Госиодњег Прео&ражсња, св. Сииридиона и св. Госиође. Овај су градић сазидали Паштровићи негдје у 15. вијеку с плијеном, што су га отели Турцима на Солијском иољу, при повратку с которске одбране. Мањег мјеста с називом град ваљда нема у свијету, али се Паштровићи с њим поносе као остатком сјајне прошлости и свједоком јунаштва, прегнућа, свјести, слоге и љубави у истини заслужнијех и славнијех предака. Печат опћине паштровске носи лик св. архићакона Стефана. Опћински уред сада је смјештен у кући, у којој се родио на дан првога српскога архиепископа и просвјетитеља св. Саве НеMtiuufia, а 1823. године, Висарион Љубиша заслужни црногорскобрдски митрополит, који се је упокојио 14. априла 1884. године на Цетињу. * * * Друго је главно мјесто у Паштровићима JLacrea КастелЛаства а називље се најчешће Кастио. Ово је село при мору, најљепше и, како рекосмо, највеће, јер ниједно друго село у Паштровићима нема толико домова, 62, ни толико душа, 494, колико Ластва, а има много мјесне трговине. Послије рујне и веселе зоре поздрави га сунце својијем сјајем преко високога Ђурђевога брда. Посљедњи поздрав пошље му косимице брдом Поздрнјемежем. Са сјеверне стране бани се над њим брдо Иабац, а на југу га краси море, а од срџбе његове брани га Мало брдо. На подини Поздријемежа , и као да је при њему прирастао, уздигао се над морском разином кршевити брежуљак Лазарет. Паштровска банкада негда допусти пријашњој млетачкој републлци да у доба свога цвијетања на том брежуљку сагради лазарет. Од тога времена се и називље тијем именом. О њ се крше бијесни морски валови, те он од њих брани Каштио са западне, као што га бранн с јужне стране споменуто Мало брдо. Игуман Дионисије познаје још живијех старијех Паштровића, који су у Лазарету, на повратку из Цариграда, кад су у истоме владале кужне болести, морали да издржавају кварантину. Храну су им довозили блрком (лаћом), а они је испотезивали конопима.