СРЂ

— 492 —

Пред ЈГазаретом постоји мала, али тврда грађа Каштио. У Каштио се улази сухијем а из њега се пролази у Лазарет дрвенијем мостом. Између Каштела и Лазарета јечи море, кад им се о подини страшни његови валови крше. По овоме Кашћелу носи име ово село; што нам свједочи да је Каштио старији од села. Кад је Махмуд паша 1785. године с војском овдје отпочинуо 1 ), постојао је овдје при обали само по који магазин, у које су становници с Мединова Крша и из горњијех паштровскијех села с мора искрцавали и смјештали своје ствари. Сада при обали, а у дужини од Кашћела до Малога брда наредале се 42 лијепе, у тврдо саграђене, двоподне и троподне породичне куће ! А више овијех по брежуљцима, по стрменицама и по равницама растркане су 22 такоћер породичне куће; а у ове спада и мали скуп кућа Мединов крш, ваљда тако прозванијех стога, што је мјесто обилато с вељијем кршима и што ту само Медини обитавају. Мјесто има изглед симпатичне варошице, а XV. вијека имало је само педесет кућа. У селу постоје православна цркве св. пророка Илије и св. апостола Томе , а бивша православка црква св. мученика Вида сада је римокатоличка, али без ниједнога припадника паштровића. Село је парохија и саборна му је црква св. Илије. Копалиште му је скоро и лијепо саграђено пред филијалном црквом св. Томе. Према селу на широкој морској пучини постоје два мала острвца, као да су из мора изникла и зову се Вели и Мали Катич. Овдје је са суха препливао Ђуро Греговић и спасао се од Махмутовијех Турака 12 ). Од те године постоји на Катичу трећа православна каштеластванска црква св. Неђеље. Село има основну школу и српску читаоницу и поштарскобрзојавни уред; а у самоме Лазарету и КашНелу постоји и једна посада ћ. и кр. војништва. * * * Остала су села: Бечић, родно мјесто светога Стефана Hlnvљановича, посљедњег иаштровског кнеза (и српскога деспота). Родна му је кућа постојала на дну села више самога морскога пијеска, а измећу црквице св. Томе и села Видов дола. Покрај

■) Ср. чланак Миковићев „Никодим Вуковићц" Братство IX, и X. Ј ) Ср. Миковићев члвнак „Зулум Махмут паше". Глас Црногорца 1890. год,