СРЂ

— 500 —

Puče puška kao grom, a onaj ti sa žala zarija u more. I to ti nije bio Crnogorac, nego kmet iz Konavala. I Bog mi te veselio . . . Ondje je bila u zapostata i Marija Barova, mlađa kako kap]a, a liiepa kao evijet. I kao nahrcnuo') se na nu onaj ćoro, a tamo ona udata za Bara Nikolina, dapače je bila u bremenu s Nikom Vladikom"). On eto zaćurio 3 ) za liom, a u Marije na obrazu od stralia ni kapi krvi. — Lijepa latinko, vodiću te va istinu u naše krši! Radi Marije kao da je i s nama bo}e postupo, dapače smo kuhali na pastrvi sredica i svi bi došli zajedno na jegek. Iza obroka bi se Vazilije s nama razgovaro, pričo bi nam kako im je Petar vladika svet боек, a junak da mu na đaleko nema ravna. — On ti je razapeo čador na Bosanci povrh Dubrovnika i tu ti je na klancu krvopiji Vrancuzu, a da nije Vrancuza mi ne bi nigda za nigda na Dubrovnik. Svetitejne zna što je Judska vuhvenost, pa svakome prašta. — Nemojte mi, sinci, grada Dubrovnika! To je naš alem na sinemu moru, a Dubrovcani su naša braća Srbi, pa neka nas luči vjera, ista nam junačka krv u žilama teče. Nemojte mi, sinci, ucviliti grada Dubrovnika, jer ga je muka naćerala da se proda lukavom Vrancuzu, da od Boga nade! On nas je lijepo svjetova6 i mi ga šćasmo poslušati, kaonuti sveca; ali rat nema očiju, te zadađoše gradu teškijeh rana naši pomoćnici, a to su ti kmeti vlastele Dubrovačke, koji su kao muva bez glave prodali se lukavom Vrancuzu i upisali se u vramasune, te pogrdili brata rodenoga Moškova, kciji nam je i otac i majka. Vladika nas je molio, kumio i zaklinao, ali ni junačka krv nije dala da mirujemo, jer se Dubrovnik kao grešnik upeo da sluša ovog tuđina i da grdi Moškova, a mi zasusmo vatrom s onog brda, da se opamete tvrdoglavci. Salkum je pucao i padali u grad kuršumi i kamene kugje, ali se vlastela drže tvrdo kao krši oko Dubrovnika.

') Zalubio se jako. 2 ) Pridjevak. 3 ) Pristao.