СРЂ

26

СРЂ. — SRĐ.

недостатак осјећања и инспирације. Сила чувства и афекта особито избија у „Гранатијерима" (Grenadiere) иу боним изража,има његове несретне љубави, а њежност у бајним стиховима Лирскога интермеца и у баладама „Јадни Петар" (D е r arme Р е t е r) и „Завјет у Кевлаар" (Wallfahrt nach К е v 1 а а r). Свагдје се Хајне непосредно очитује; са својим чувствима стоји у реалном свијету. Његова субјективност не избија још тако силно, тако јако и неодољиво, како ће то бити у познијим пјесмама, али ипак и,маде мјеста, гдје се његова бол тако одразује, да већ можемо наслутити неке особитости његове поезије. Што још мањка у овим пјесмама, то је она фина, љута иронија, којом пјесник зна у два стиха порушити и уништити цијели дојам пјесме. Све Хајне-ове пјесме одвајају једном истом осебином: успјелим наслањањем на народну пјесму, чему у њемачкој поезији прије Хајне-а нема трага. Сви митологијски створови, који живу у народној свијести, долазе и у тим пјесмама: утваре, духови, виле, снови и привиђења. Али то није још све. Пјесник је увео у своју поезију и оживљавање мртве природе. То су додуше учинили и неки други пјесници, то је учинио и Гете, али нико у толикој мјери као Хајне. Код њега се љубице смију и љубе, руже шапћу дивне бајке а стабла мило пјевају. Сва је природа као прожета субјективним осјећајима пјесниковим: кад му се у срцу породила љубав, бијаше природа урешена мајским цвијећем; а кад је сунце његове среће зашло, стаде падати увело лишће са стабала. Кад му се драга изневјерила, изгубише ружице своју жарку румен, љубице зашутјеше, а шева запјева тужно. Звијезде, мали цвјетови, славуљи заједно би с њиме плакали, кад би знали, како је рањено, уцвијељено његово срце. Од народне је поезије Хајне узео и фигуре, позајмио слике, тропе, чак и метрику, онај лагахни стих; те се тако случило, да је понека његова пјесма постала народном, а обратно, понека се народна сматра његовом. Ово непосредно наслањање на народну поезију прибавило је Хајне-овим пјесмама ону популарност, те уживају још и данас. Споменули смо, да првој књижевној периоди Хајне-ова рада припадају и двије трагедије Almansor и William Ratcliff. У Алмансору је радња драматска веома мршава,