СРЂ

414

СРЂ. — SRĐ.

И Сотона, промислив се за часак и промијенив плахо намјеру (јер он дотад још не бјеше видјео човјека), настави. — Жељео бих да видим насљедника својег. Ако према мени, Господе, имадеш још мрве сажаљења, учини ми по молби. Господ га погледа, и у томе тренутку Ђаво Му се учини бескрајно биједним створењем. .-— „Да му учиним", помисли Он, и, окренув се у десно, проговори. — Адаме, приђи де ближе. И Адам, као човјек од реда и од дисциплине, искорачи три, четири корака. „Дакле, то ли је владалац свијета!" — помисли Сотона, и преко гаравих му усана пролетје невидљиви осмјех у којем се огледаху, уједно, и завист и сажаљење. — „Врло добро! Овај he ми послужити да напакостим Господу, те да бар нешто накнадим од онога што изгубих са наглости своје!" — И једна, врло срећна мисао сијевну му кроз главу. — Хоћеш ли ми допустити, Господе, да Те нешто упитам?— обрати се нечастиви опет Богу. — Питај, слободно питај! — одговори му Саваот. Ђаво се искашља мало, отпљуцну тако неучтиво да се чак и Адам застидје од тога његова поступка, па поче. — Ти створи, Господе, четвртога дана, китове велике и све живе душе што се мичу, што врве по води, и све птице крилате. И Ти их благослови говорећи : рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи. А петога дана, по Твојој заповијести, пусти земља из себе душе живе, стоку и ситне животиње и звијери земаљске, и Ти их благослови говорећи : рађајте се и множите се, и напуните земљу. По том, Господе, Ти створи човјека — ко-, јега сам сада први пут видјео — створи га по Својему обличју, и да буде господар'од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи . . . — Тако је! — рече Господ који се у души већ био почео кајати што је Сотони допустио да Га пита. Но сад није се имало куд.