СРЂ

ЧОВЈЕК И ЖЕМА. Легенда. ^ ^ ^ * I. Прије почетка свијех времена и вијекова не бјеше ничега и никога, осим Господа Бога и његовијех анђела. А над анђелима Господ бјеше поставио једнога од њих за поглавицу, знајући добро још напријед да Му тај анђеоски поглавица не he остати вјеран. И Господ Бог — нека Му је слава и хвала до вијека ! — ничим се не занимаше ; и бјеше Му здраво досадно и несносно. Јер бјеху Му, скоро, већ досадили и, тако рећи, дојадили они около Њега; и Он, бојећи се беспослице и празнијех разговора који дух убијају, одлучи се да створи свијет. И тако бар нађе Себи некакви посао, и не мораде Се непрестано бавити у друштву до којега Му не бјеше баш толико стало. И Господ Бог призва к Себи анђеоскога поглавицу, саопшти му што је наумио, и позва га да му се на руци нађе. А поглавица анђеоски прихвати тај позив објеручке, радостан што му, ево, и сам Господ помаже у извршењу некојих његовијех гаднијех смјерова. Тако Господ Бог са поглавицом анђеоским веза и углави ортачину која не би дуга вијека. И тако постаде — почетак. — У почетку створи Бог небо и земљу. — А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. —