СРЂ

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. — OCJENE I PRIKAZI.

Ј. Nagjy: Marko Bruere Desrivaux als ragusanischer Dichter (S. A. aus dem Archiv fiir. slav. Philologie Bd. XXVIII. I, S. 52-76). > „Смутим ce, кадгод промислим, да у мому рођеному мјесту, у кому њекада славно гласовити пјеваоци у наш језик словијаше, на дан данашњи јако је мало онезијех, који словинске пјесни љубу и ко да се сраму од тач пространа, гдасовита језика", озбиљно је г. 1793. јадиковао шаљивџија и колендар, некадашњи мирски свећеник, па калуђер и најзад сенатор Маро Доминка Златарића, врнувши се с путовања по Италији са чланском признаницом римске Аркадије и кортонске Круске на мљетско острво — домовину Ђорђићева Марунка и Павице. И овај потоњи огранак Златарићеве куће, „госпар мачак", како су га његови заједљиви сувременици звали, казао је сушту истину. Идеално „Словинство" Орбинијевих поштовалаца Џива Гундулића и Џона Палмотића давно је већ било престало одушевљавати полазнике позоришнијех представа „прид двором", српска је књига, да не дуљим, суно. вратце пропадала, а у том је пропадању не задржи ни блистава појава симпатичног љубавног страдалника Игњата Ђорђића. Но, уза све то, јавило се је и у то доба готово несхватљивог пропадања њеколико ситнијих просвјетних раденика на пољу наше књиге, па и ако ниједан од њих није створио штогођ, што би било трајне вриједности, како ми то обично кажемо, опет су ти људи, будимо искрени, заслужили њешто више, основаније пажње, него им се је дојако поклањало. Дум Марко Крешић, на примјер, Дидак Арбошели, Никола Марија Антица и готова хрпа других — чак добрих — пјесника имају, до-