СРЂ

110

СРЂ. — SRĐ.

И сви створови Божји бјеху весели и ведри, само поглавица анђеоски бјеше туробаи и сјетан, и сноваше у себи страховите смјерове. Али Господ, који је једини свезнајућ и свемогућ, знађаше шта се све кува у глави анђеоскога поглавице, и пусти га да до краја изведе свој грјешни умишљај. И Он продужи Своје свето дјело стварања. — По том рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. — И створи Бог китове велике и све живе душе iuto се мичу, што поврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро; и благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи. — И би вече и би јутро, дан пети. « А преко ноћ када све, осим Господа, почиваше, поглавица над анђелима, којега раздираху мржња и завист према Богу, и који цијеле те ноћи не могаше свести ока на око, устаде и, у доба када требаше да се одијели дан од ноћи и да Сунце разаспе своје зраке на одморну и охладњелу земљу, прикраде се Истоку у намјери да украде и уништи извор васколикоме животу на земљи. Али Сунце, у које се ни са земље не може дуго и постојано гледати, опали и ожеже крадљивца толико да он вас поцрње као угарак. Јер тада Господ још не бјеше створио Смрт која би сад, у овој прилици, за поглавицу анђеоског била спасење: ономе, кога хоће да казни, Он даје дуг, предуг живот. И Господ, осим овога, казни злочинца тијем што му одузе владу над анђелима и што му, мимо остале створове Своје, даде дуге рогове и дуги реп; и назва га ђаволом. И тако се раскиде уговор између Господа и сада већ некадашњега поглавице анђеоскога, којега Господ отјера од Себе; а Он настави започето Своје свето дјело стварања. А земља, и ако бјеше заодјевена травом, биљем и дрветом родним, ипак бјеше пуста, без иједне живе душе на