СРЂ

11

ХЕНРИК ИБСЕН.

169

ставити побједу в о љ е. Желио нас је поучити, како се треба покоравити своме звању. Зар је ово какова оригииална и нова наука? зар нама одавна није била позната? Је ли се Јулијан владао по овоме начелу? је ли његова воља и енергија побиједила? На сва ова питања, добивамо негативан одговор. Ако је ученик Либанија радије пристао уз поганство, него уз култ идола; такова одлука није посљедица његове иницијативе, јер је он био права играчка опће воље. Његова је слободна воља подлегла фаталности. На који се начин, у моралноме свијету, ове супарничке двије силе, фаталност и воља, даду сложити? То he извести треће краљ е в с т в о, одговара Ибсен. У чему састоји то треће краљевство? То је будућа религија, која ће замијенити кршћанство, као што је кршћанство замијенило поганство. Како се разабире, пред собом имамо вријеме. У кратко, све ове утопије нијесу друго него израз стојичке науке и аутентични доказ материјалистичног пантеизма. Долазимо до закључка, да је норвешки апостол из близа слиједио науку Портика, Nil sub sole novi. Прешавши преко епизода у којима су нам орисани неки призори старих чаробија, драма се иначе држи повјеснице. Марчелин, Созомен, Теодорет и Сократ са својом Црковном Повјесницом били су Ибсенови вође; и није нам ново, кад видимо Јулијана окружена од софиста, који му својим пјесмама ласкају, и гдје је након дуга размишљања одлучио да прими жезло, које му његови војници донесоше, те напокон, гдје, иза пјешћаних равница Арменије, пада под ударцем једнога Римљанина, вели Марчелин, једнога кршћанина, тврди Либаниј, или, ако ћемо вјеровати Теодорету, остао је под оштрим мачем једнога анђела. Врло је тешко схватити право пишчево мишљење о Јулијану. А слиједећи уломак садржи тачну синтезу цијелога дјела: М а к с и м. — Зар је потребито, да ти ја напоменем онај сан твоје мајке? Ј у л и ј а н. — Она је сањала да ће дати свијету Ахила. Максим. — Чему да ти ја напомињем срећу, која те је на снажним својим крилима између разних погибли живота здрава изнијела ? Тко си ти ? Јеси ли ти можда ускрснули