СРЂ

336

СРЂ. — SBĐ.

Ово су биле његове потоње ријечи. Официри уђоше у гомили, напунише собу, дохватише се цара и тиснуше га на заштиту од пећи, те се преврне на тле. Учинило ми се, да је хтио здрмати њихову налогу и протурит се на врата и ја му повиках два пута : Величанство, стојте с миром ; ради се о вашем животу. У тај трен чух да један часник, Бибиков, са одјелком гарде бјеше ушао у дотичну собу. Одох према њему да му нешто наредим, што је истом мало минута потрајало. Кад сам се вратио у цареву собу, видјех цара прострта на поду, и један од часника рече ми : Заглавио је ! Тешко ми је било то повјероват, јер не видјех трага крви, али мало за тијем увјерих се о томе својим очима. Џенерб Бенигсен приписује ову грозну сврху обилном пићу шампањскога, што су официри уживали на вечери те им припреми џенерб Талисин, прије него их посла у ложницу цареву. На тој вечери гроф Пахлен изговори ове ћиничке ријечи: Господо, не заборавите да за приганицу треба разбити ЈФ Пређашња основа завјереника бјеше просто да заточе Павла у једну тврђаву и да му даду на потпис одреку на престоље. Александар I. прими вијест о очиној смрти, ако ћемо вјеровати џенералу Бенигсену, без великог препада и жалости. Опремио сам одмах, прича џенерб, часника кнезу Зубову, да му јави што се догодило. Он нађе кнеза с великијем војводом Александром и другијем официрима пред челом дворске гарде. Јавише војницима да је цар умро од капи а сустопице гарда повика : живио Александар ! Нови цар позва ме код себе у свој кабинет и ту за вријеме сједнице постави ме за заповједника чета, што су дозване биле за чување зимског двора. Тамо и он одмах оде с великијем војводом Константином. Једино чељаде, које је искрено цара оплакивало, била је Царица. Бенигсен подробно о томе прича. Гроф Пахлен спреми њој прву дворску даму, која јој је имала навијестити да је цар тешко оболио. Царица похрли