СРЂ

0

КАКО ЈЕ НЕСТАО ПАВАО I. 387

одмах у цареве одаје, али нађе сва врата затворена онуда, куд она обично пролажаше. Напокон код једнијех врата нађе неколико часника, који је не хтједоше пропустити. Она мољаше, заклињаше, грожаше се. Нико је не послуша. Она хтједе тад стићи до својих кћери, али Бенигсен нареди да се заврну врата, која спајаху одаје великих кнегиња. Он главом по завовиједи Александровој оде наложит царици, да изађе из дворца Михајловскога, што је наставао Павао I., и да пређе у зимски двор и ту ће јој се разјаснити што жељаше знати. Она је већ погађала трагичну истину, и кад јој је Бенигсен изустио : „Цар Александар дао ми је налог . .." она га осорно прекине: Цар, цар Александар ? Ко га је прогласио царем ? Глас пучки ! одговори Бенигсен. Па добро ! ја га не ћу припознати, док ми не оправда своје понашање. Онда се примаче џенералу, узе га за руку и одведе вратима, па му рече одрјешито : Наредите да се отворе врата, хоћу да видим мртва свога мужа. Бенигсен се бојаше, ако се царица умијеша с гардинијем војницима, који бијаху јако одани покојному цару, да се ствар не преокрене, и напорно се труђаше да склони царицу, да с те стопе изађе из дворца. Нова царица подупре снажно џенерала, али удовица Павла I. оштро рече својој снаси : Што ме ти ту свјетујеш, немам ја слушати ; послушај ти, ако ти доликује. Бенигсен позове у помоћ грофа Пахлена. Кад га је царица угледала, рече му: Што се догодило ? Гроф хладнокрвно, како је био обичан, одговори : Догодило се, што се одавна очекивало. Ко су потикачи и проводичи ? Много чељади из разнијех друштвенијех редова. Но како је то могло надоћи без ваше приволе, пошто сте ви генерални намјесник! Ја знадијах све што се чињаше и приволио сам на то да се претече горему злу, које је грозило царском дому.