СРЂ

VELIČANSTVENA ŠETNJA

317

u polieiju i tamo sva tri dana odležali u zatvoru pa i ne videli sinjor Moreta i njegovu nenadmašnu veštinu, komičnu i tragičnu igru njegovu, kojom ume naj ozbiljnijeg da nasmeje i naj surovijeg i naj okorelijeg čovjeka do suza da trone. Sutra će se, tešio se pisac, sem toga čuti i sud, stručan i raznovrstan sud o večerašnjoj produkciji; sutra će se naj bolje videti, je И sve ovo samo jedna drska i preterana amerikanska reklama, ili je ta reklama samo jedna bleda i slaba reč prema doista umetničkoj i bogodanoj igri u svetu čuvenoga sinjor Moreta! Tako se tešio pisac. I dok su Paju i Raju гег ii u policiju, pisac ovih redaka mirno je i spokojno išao svojoj kući i svojoj nauci, tešeći se u sebi onom narodnom rečju: „Starijeje jutro od večera !" . .. III. Pa tako je i bilo. Sutradan nije se ni o čem drugom govorilo, nego samo 0 nenadmašnoj igri „sinjor Moreta", koji se odmah u prvoj sceni pokazao kao pravi umetnik. Publikaje odmah osetila, da pred sobom ima veštaka prvog reda (,,s kojim bi se i naj veći narodi s pravom ponositi mogli"), i osetila je odmali, da je uloga u jakim rukama. Jednom reči „sinjor Moreto" odmah je osvojio simpatije sve publike, i one šire publike koja samo oseća a tako isto i one elite, koja i oseća ali i rezonuje i upoređuje. I po kućama i po kafanama samo se pričalo o sinoćnjoj predstavi; o direktoru Marčelu Marčeli-u, o njegovom neumornom trudu ; o njegovoj velikoj pedagoško-dresurskoj podobnosti i uspehu, koji mu je krunisao trud, i o doista zasluženim odlikama, mnogobrojnom ordenju, koje mu je krasilo grudi. (Pokazao je čak i zlatan lanac i sahat i ukrašen dragim kamenjem poklopac od sahata, koji je dobio od Nj. У. Belgijskog kralja.). Grovorilo se o preciznoj igri glumaca i glumica, 1 tu je pored simpatičnoga „sinjor Moreta" pridobila simpatije publike i mala vužljasta pinčika „sinjorina Pepita", koja je neobično lepo predstavljala Madam-Pompaduru, kad se na kolima povezla u šetnju iz Versalja u čarobni letnjikovac Trianon. Sve-sve, ali tek o „sinjor Moretu" naj više se govorilo i naj više se on hvalio. On je, tako reći, bio junak ne samo si-