СРЂ

318

СРЂ. — SRĐ.

nocnjega večera, nego i sutrašnjega celoga dana. A on se u ostalom naj češće i javljao na pozornicu. Vanredno je lepo predstavljao mladog kapetana („Capitano Moreto" ; u talijanskoj uniformi, naravno) kako egzercira vojsku. Vojnici su radili izvrsno; red i disciplina jedinstvena, sve je izvedeno precizno, pravo pruski! Grlavni inspektor — a to je bio sam glavom gospodin direktor Marcelo Mar6eli — bio je potpuno zadovoljan, i on je javno pred vojskom i nmogobrojnom publikom pohvalio „kapitana sinjor Moreta" i odlikovao ga skinuv sa svojih sopstvenih grudi orden i prikačivši ga na grudi vrednoga i hrabroga kapetana Moreta. Suze radosnice zablistaše se tada u očima i publike u parteru a možda i onih vojnika na pozornici (jer odlika njihovog komandanta bila je u isto vreme i njihova odlika). Još je lepši bio onaj drugi komad. Tu je sinjor Moreto predstavljao istog kapetana ali kao od neprijatelja ulivaćenog vojenog špiuna. Pozornica je predstavljala bojno polje; silni šatori u pozadini i još dalje silna vojska, ali sve je mirno kao za vreme primirja. Napred jedan naj veći šator, sa stražom pred šatorom, to je šator generalisimusov. Pred taj šator je doveden „kapitano Moreto" vezanih ruku. Kao patriota i poslušan i dobar vojnik žrtvovao se, metnuo glavu u torbu i prerušen u odelo neprijateljskog vojnika prešao kao vojeni uhoda, da uhodi neprijateljsku vojsku. Ali ga izdaše njegove sopstvene blagorodne crte lica i „kapitano Moreto", i ako vešto prerušen, bude poznat, uhvaćen i doveden pred ratni sud. Bio je pogružen i zbunjen neko vreme, kad su ga uhvatili s generalštabnom kartom i planovima i doveli pred generalisima (opet majmuna kao i sam što je, samo većeg majmuna). Direktor Marćeli predstavljao je sada ađutanta glavno komandajućega i postavljao mu je pitanja a on, Moreto — odgovarao je mimikom. Posle se već osmelio, pregoreo je zar život, pa je poбео pljuckati pa cak i namigivati na ratni sud. Cak je hteo po majmunskom običaju da bište generalisima, ali se na siktanje direktora Marćelia brzo trže. Naročito je lepo izveo onu scenu, kad je ratnim sudom osuđen na smrt, smelo i hladnokrvno stao pred naperene puščane cevi i pao pogođen u grudi od šest kuršuma kao žrtva dužnosti.