СРЂ

416

СРЂ. — SRĐ.

нотара посланицима мештра Тодора, који бјеше нотар надбискупов царским овлаштењем и одреди да Тодор има до повратка писати све што спада на посланство, и да има бити признато све што он напише. Исти дан вијеће пако изабере уз посланике 15 вјештака (у исправи : colli XV. de jontadi) да саставе комисију. Свима би наложена под пријетњу казне службена тајна. Послије би одрећено, да буду пописани веслари, пјешаци и поморци и коњи, да се приправе галија и лаће. У ту сврху бише изабрата тројица, да наћу лаће, двојица за 60 .веслара и 60 пјешака из Дубровника за галију и лаВе, друга тројица за пописање веслара по отоцима ; би пако одређено да се имаду укрцати на галију и лађе 100 веслара са Шипана, 30 с Лопуда а 30 с Каламоте. Друга двојица имали су пописати весларе из Astaree, а из овог краја да се има укрцати 150 људи. Одлазак посланика из града би, иза неколико одгађања, установљен за дне 14 априла. Вјеровно писмо за дубровачке посланике, које краљ Људевит у својој исправи зове само procuratores et syndici comunitatis, написа не горе наведени Тодор, него Gioffredus condam Parinii de Pistorio auctoritate imperiali judex ordinarius et notarius et juratus scriba дубровачки по Људевитовој исправи. По повељи краља Људевита Великога од 27. маја 1358 ови посланици дубровачки дођоше у њега да му понуде врховно господарство „ dominium " града Дубровника уз неке увјете а он прими то господство овога краја, који, како краљ каже, припада његовој краљевини Далмацији, који му уступаху Млечићи. Увјети су били најпрво да Дубровчани присегну вјерност и поданство њему и његовим насљедницима а посланици дубровачки учине то одмах.