СРЂ

ПОЦУОЛИ И БАЈЕ ЗА РИМСКО ДОБА.

438

кутног двора са 48 ступова, између којих се ступаше у 32 мале ћелије. У предворју било је шест коринтских ступова, од којих су данас још 3 на старом мјесту. Посред овог огромног двора дизао се округао храм са 16 ступова од афричкога мрамора. Кипови Сераписа, нађени у храму, ресе сада дворане Напуљскога Музеја. Кад се зна, да се тло, на којем је лежао храм, било спустило за 15 м испод површине мора, особито је интересно разгледати по ступовима трагове, што је море оставило на њима. * * * У старо су доба цијенили Баје као бисер између свих убавих мјестанаца на красноме Напуљскоме заливу као прво и нај раскошније купалиште. Пјесници римски и грчки, а особито Стације и Марцијал, нијесу престајали на све могуће начине славити својим пјесмама природне љепоте тога убавога кутића. Болесници долажаху да окријепе своје порушено здравље ; здрава чељад на доколицу, да отјерају бриге и да се развеселе забавама, какових не познаваше ни покварени Рим. Жене сумљиве прослошти настојаху да у своје мреже улове невјеште и богате младиће, који у Бајама попуњаваху свој одгој и наобразбу. Римски силници подизаху величанствене дворове и натјецаху се да одвоје у сјају и раскоши. За владарима не заостајаху ни племићи, ни богаташи, који су ту, баш уз море, имали красне своје засеоке. Неописива красота смјештаја, блага клима, љети и зими једнако угодна, красно ведро небо, тихо плаво море, ваздух опојен мирисом разноврсног цвијећа, све потицаше на уживање живота, без бриге за сутрашњи дан, за будућност. Недогледно се мноштво малених чамаца љуљало на мору, или водило весела друштва на пријатељске састанке и гозбе, а у дебелом хладу густих шума около Баја сједаху заљубљеници, шаптајући жарке, страствене ријечи. И по мору и по обали разлијегаху се од рана јутра до касне ноћи звуци угодне музике, а у ноћној се тишини орило пјевање момака, те под прозорима своје драге приређиваху серенате. Раскалашеност и разузданост бијаше у Бајама преотела мах, ако се може вјеровати ријечима пјесника Вара, који у 26