СРЂ
482
СРЂ. — SRĐ.
у друштву ученог ретора Антонија Јулијана претреса литерарна питања; а граматичар Херодијан написа ту свој познати Simposion. Амфитеатар је у Путеолима један од нај љепших и нај боље сачуваних споменика овога града, који је некоћ био рвло гласовит, а уједно је и један од већих познатих амфитеатара, јер је у њему могло стати до 35.000 гледалаца. Ступови, који подржавају облуке од камена, издјелане на чуњ, сачувани су још веома добро. У подземним су ходнидима и галеријама биле затворене дивље звијери, одређене за борбу. Арена се је могла поплавити водом, да се у њој приреде наумахије, поморске битке. Добро су сачувана мјеста за гледање — cavea, gradus spectaculorum те се редаху у округ. Испод ових мјеста бијаху друга нижа сједала — subse/lia заштићена оградом за обрану од дивљих звијери. Кроз разна vomitoria улазиле су звијери у арену. Редови се сједала за гледаоце подизаху једни више других у концентричним круговима. У нај нижем реду сједаху магистрати, затим остали грађани, а у нај вишем жене, под једним тријемом на ступове, а други је дио истога тријема био остављен за пук. Неугодно се осјећамо, кад мотримо овакав амфитеатар, јер нам помиње ону невину крв, те се пролијевала само зато, да се наслађују окрутни гледаоци, који pollice verso захтијеваху смрт несретних гладијатора и робова. Ето чини нам се, да видимо секутора, оборужана бодежем и штитом, гдје прогони свога такмаца рецијарија, оборужана само мрежом. Ту се двојица боре са животом и смрти, а ондје је дивљи лав својим оштрим панџама већ распорио једног несретника. А гдје су оне велике чете мученика, који послије нај грознијих мука заглавише, да крволочним мотриоцима својом крви засвједоче Христову вјеру? Али макнимо се с мјеста ове људске туге, гдје су се људи с људима клали као дивље звијери, само за насладу гледалаца, те кренимо даље, да прегледамо останке Сераписова храма. Већ се 1358. године знало да опстоји овај храм, али га ископаше тек године 1720., кад одгрнуше дубоку наслагу земље, те га је покривала. Састојаше из огромног четверо-