СРЂ

ПОЦУОЛИ И ВАЈЕ ЗА РИМСКО ДОБА.

431

маше цијелу пространу луку, а јарболи се чињаху запањеном мотриоцу као каква густа пространа шума. А је ли могло бити нначе? Из Спаније долажаху бродови крцати жита, вина, уља, воска, меда, смоле и гримиза. Журили су се и тискали, знојили и викали робови, који су оптерећени из големих утроба огромних бродова искрцавали то благо на крај. На другом се крају луке опет орила вика и бука оних, који су накрцавали бродовље, те је имало скоро одједрити пут Фениције, Сардиније или Ципра. Осим жита из Африке и Египта, уља и вина из Спаније, жељеза с отока Елбе те других сировина осталих источних земаља, пролажаху кроз Путеоли сви производи из Александрије, као: платно, шарени сагови, разнолика стакларија, папир, тамјан, и други нај скупоцјенији производи скрајњега Истока и Запада. И становништво у Путеоли бијаше веома помијешано и шарено, Уз поноснога Римљанина, који заогрнут у својој този, ступаше као да је какав владар с Истока, могао си видјети житеље сретне Арабије, Галилеје, покорене Сирије, подјармљене Грчке. Могао си ту опажати све ношње, чути сва нарјечја и језике Истока и Запада, јер је сваки већи град имао у Путеоли своје филијалке, своје трговачке куће, своје људе, те су радили и за себе и за своје господаре. Козмополитизам у Путеоли бијаше исто као и у Риму, само с разликом, да у Рим хрљаху морално и материјално пропали људи, да у том средишту свијета спроводе своје дане у раскоши и раскалашености, а у Путеоли долажаху они, који намјераваху зарадити кору хл^еба и стећи имање. Али Путеоли не бијаше на гласу само као трговачки град, него и као љетиште. Већ за Цицерона саградише ту многи одлични Римљани своје виле. Што више још ће ти данас брбљави водич показати останке једног господскога љетниковца, у којем је Цицерон, познати pater patriae, спроводио љетне мјесеце. У овом убавом крају можда сноваше прерадбу оних говора, које ми данас, након 19 вијекова тако радо читамо, и ако нам је познато, да их римски Демостен у оном облику није изговорио Квиритима вјечнога Рима. И гласовити Гелије залазаже радо у Путеоли, да се одмара и